Podela poslova na "muške" i "ženske" zaostavština je perioda kada su samo muškarci donosili hranu (kasnije novac) u dom, što je prirodno nalagalo da se žene late kućnih poslova. Danas, kada i muškarci i žene rade mahom identične poslove, i to po osam časova dnevno, podela poslova je jedini mogući način da kuća blista i ručak bude gotov na vreme. Međutim, da li se podela poslova danas vrši u onoj meri u kojoj se to tvrdi?
Stiče se utisak da žene još uvek veruju da njihovi muževi imaju ulogu hranitelja u porodici pa smatraju da je neravnopravna podela poslova sasvim u redu. Povremena pomoć u kući se podrazumeva, a da bi svog supruga "privolela" na to, žena može da se posluži i nekim trikovima. Dakle, ako se žene služe trikovima da bi podela posla mogla da funkcioniše, reklo bi se da nismo napravili neki civilizacijski pomak. Doduše, možda tu i ne treba da ga bude?
Bilo kako bilo, nemojte biti sasvim beskorisni. Napravite spisak. Odredite dan akcije u nedelji i sprovedite u delo svoja zaduženja. Najbolje je da izaberete nešto od sledećih poslova: usisavanje, čišćenje pločica u kupatilu, iznošenje smeća ili brisanje prašine, a kuhinju neka zadrže žene, za svaki slučaj. Da ne biste ispali slabić, insistirajte na tome da se napravljeni plan sprovede u delo. Ne popuštajte i ne pokušavajte da se izvučete izgovorima: "Hajde ti samo ovaj put, a ja ću sutra…" Ukoliko ne prionete na posao onako kako ste se dogovorili, ništa od posla neće ni biti. Onda je poštenije da joj i ne uzimate usisivač ili krpu iz ruke.
Da biste postigli željeni efekat, probajte da podelu poslova doživite kao neku vrstu igre. Uvedite nedeljne nagrade, a simbolične kazne za onoga ko bude zabušavao. Podela posla može i da vam se isplati: kuća će sijati, a vi ćete se zbližiti i nećete imati šta da prebacujete jedno drugom, to jest, ona vama.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Ja sam za „prirodnu“ podjelu rada. Jak muškarac i „slaba“ žena! Nažalost, danas uglavnom žene pokazuju da su mnogo jače nego muškarci, pa se odgovori na postavljena pitanja teško nalaze. Kao žena, bila bih srećna pronaći muškarca pored koga bih se osjećala samo dovoljno ženom. I pored sve svoje skromnosti nisam imala priliku upoznati takvog.
Prvo, uopšte se ne slažem da žene rade iste poslove kao muškarci, tako i ne treba da bude. Razlog tome nije nesposobnost žena da obavljaju neke poslove, ne znam zašto ih bacati na zahtevne poslove koji će im oduzeti nežnost i lepotu, jer svoju inteligenciju i sposobnosti one mogu pokazati i na druge načine. Najbitnije je očuvati porodicu, i to se ostvaruje dogovorom. Prirodno je da će žena oprati sudove, dok će muškarac za to vreme obaviti neku kućnu popravku, komentarisanje je nepotrebno. Problem je što se kod nas ide uvek iz krajnosti u krajnost. Naše majke su bile poslušni robovi, trpele su i radile naporno celog života, dok deo današnjih devojaka traži jako puno, a sasvim malo pruža, jer su se naslušale priča drugarica i emisija sa televizije po principu – sad će on meni, pokazaću mu ja, što vodi u nerazumevanje i propadanje porodice.
Ni jedna krajnost nije dobra, ali to da muskarac obavi neku kucnu popravku dok zena pere sudove prosto ne stoji, jer se sudovi peru svaki dan. Koliko cesto ima sitrnih popravki po kuci? Taman dovoljno da se u pauzi odspava na kaucu ili zabulji u TV.
Navika se ne stiče preko noći, već posle više godina ponavljanja i truda. Zato, drage mame, uposlite svoje dečake još dok imaju jako malo godina (nemojte ni devojčice zaboraviti, da se kroz nekoliko godina ne bi muškarci pobunili ;)). Kada jednom steknu naviku, više neće biti problema i svima će život biti lepši 🙂
Ja živim sa dečkom. Nije to bila naša odluka, nego se tako spontano desilo. Jedan dan je ostao kod mene, drugi dan.. Sada već godinu dana živimo zajedno. Voli me, pazi, iznenađuje, vozi na posao, čeka posle posla, budi sa kafom.. Sve je savršeno. Ali, što se kućnih poslova tiče, on je totalno operisan od toga. Kada mu zadam neki zadatak i kada vidim kako je on to uradio, padnem od smeha. Jednostavno, nema osećaj. Ali, nema ni velike prohteve. Sendvič za ručak je sasvim ok. Ja volim da budem žena i da imam svog muškarca. Izborićemo se mi nekako sa tim obavezama. Postaviti skromnije ciljeve, puno smeha, puno ljubavi… I šta je suđe i prašina u odnosu na to.
Zbog čega se udajete (ili živite sa muškarcima) ako možete sve same?
Nije baš zgodno poopštavati stvari. Nisu svi muškarci isti, nego određena žena uvek bira istu vrstu muškaraca, pa joj onda izlgeda da su svi isti. Zapravo, svi oni koje ona bira su isti, tj. slični. Poznajem dosta muškaraca koji učestvuju u kućnim poslovima i ne prave problem oko toga.
Ona i ne treba da se trudi da bude njegova mama.
Znate kada će se muškarci latiti poslova? Pa nikad! Poznato je da su oni jako hrabri na rečima, ali prave kukavice na delima. Uostalom, mislim da bi ih trebalo ostaviti gladne da bi se setili da nisu robovlasnici nego muževi. I verujem da bi svaki od njih na nagovor prijatelja podigao sanduk piva sa dva prsta, ali da im snage ponestaje kada treba da se baci đubre! Budimo realni – to su muškarci, sujetni, lenji i detinjasti… I da, bilo kako bilo, ona, ma koliko se trudila oko njega, nikada, ali nikada neće biti kao njegova mama. Patetično!