Neko vreme nakon raskida veze najbolji savet koji možete dati sebe jeste taj da oboje treba da se razdvojite psihološki i da postanete svesni novonastale situacije. Drugim rečima, oporavite se od osećaja da više nemate deo sebe i naviknite se na to da vam nedostaje ono što vam je bilo važno. Ako vidite svoju bivšu tokom tog perioda – samo polako. Pričajte o zajedničkim prijateljima, filmovima, muzici, ne viđajte se nasamo, pravite se Englezi i pričajte o vremenskoj prognozi ako morate. Usputne teme su uvek u redu, a preko nekih granica jednostavno ne treba da se ide.
Ako se ipak dogodi da u jednom trenutku na sto bude bačena tema o razlozima vašeg mimoilaženja, i ako se dogodi da je tu temu započela vaša bivša, ne treba da joj udovoljite tako što ćete u tom rovitom periodu nastaviti s tom pričom; pre će se dogoditi da je na taj način povredite, posebno ako ste vi taj koji je stavio tačku na vezu. S druge strane, ako je potpuno odbijete, postoji opasnost i da je opasno naljutite. To je onaj "nikad udovoljiti ženama" faktor koji nas muči i kad nam je dobro s njima i kada ništa ne ide kako treba. Ako već nešto treba reći, najbolje je držati se oprobanog recepta koji uključuje obaveštenje da ste i sami svesni patnje i da znate kako se oseća. Drugim rečima, u redu je reći da ni vama nije lako, ali to ne znači da treba da je tešite. To je, čini se, jedini ispravan način za pronalaženje ravnoteže i zadovoljstva.
Postoje dobri razlozi da se potrudite da ostvarite prijateljstvo posle veze. Za početak, nema bolje životne preporuke od osobe koja vam je bila partner, a i dalje želi da vas ima u životu kao prijatelja. Međutim, da bi se do toga stiglo, potrebno je prevazići fazu jedne potpuno razumljive želje da osoba koja vam nije učinila dobro (osoba koja je raskinula) bude naterana da pati. Zvuči surovo, ali zvuči i ljudski. Ako dođete u tu situaciju, istrpite početne udarce; čak i ako postane još gora (pošto se u međuvremenu izvežbala), budite mirni. A onda jednostavno napustite scenu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Samo vi napustite krvavu scenu na kojoj se odigrao taj pokolj, ali nikada nećete izaći isti i neoštećeni, neranjivi i bezgriješni. Čak prije nego što je nešto puklo, natjerajte ga da pati vašim prilično naivnim analizama, jer sve je počelo i prije nego što ste se povukli ne ostavljajući nikakvu nadu u bolje sutra poslije kraja, kao da sutrašnjica bez tebe ne postoji, što je prilično usko gledište da, vidiš, snaći ćemo se i bez vas.
Bez namere da uvredim ili omalovažim, ovo je dosta plitka i prilično naivna analiza na temu „raskid“. Ne razumem komentar „…da treba da se pomirimo da smo izgubili deo sebe“. Da li to znači da posle desetak propalih veza, mi suštinski više ne postojimo, jer su naše duhovne i telesne čestice razvejane po krhotinama svih tih razbijenih veza? Zaboravili ste da spomenete da se raskidi se dešavaju i zbog toga „da bi neko ponovo postao ceo“. Posesivne osobe, ne samo da upropaštavju sebe i vezu u kojoj se nalaze već i osobu koja je perpetualna žrtva takve impulsivnosti. Najčešće upražnjavano „negiranje identiteta“ u korist „zajednice“ (sindrom iz Brozovih vremena koji se prelio i u druge aspekete života), a to je faktor koji dovodi do žešćih krahova i lomova, pa i – trauma.
Postoje različite situacije kada se Vaša preporuka može primeniti i zbog prikladnosti situaciji sam je ocenila sa peticom. Ali ja postavljam pitanje, zašto se ne obrađuju teme koje bi ulivale mladim devojkama i momcima sigurnost u sebe ako se bave poštenim i čestitim radom, a ne navlačenjem starije i dobro situirane gospode. Zaista mislim da treba početi teme koje bi podsticale mlade na stare vrednosti a to su: rad, red i disciplina. Mislim da je krajnje vreme.
Nikome nećete „pomoći u nevolji“ tako što ćete ga prekratiti ili sakriti; drugim riječima bolje da nas je više i što češće, pa kud puklo – da puklo.