Ponekad ono što želimo da ostvarimo ne izgleda tako dobro osobama do kojih nam je stalo. A da bismo mogli uspešno da funkcionišemo, pored znanja i umeća da obavljamo određene stvari, potrebna nam je i podrška osoba koje volimo i čije mišljenje cenimo. Može se desiti da nam one pomognu pri rešavanju nekih nedoumica ili pitanja koja nas muče, ali može se dogoditi i suprotno. Da li je najbolje slušati samo sebe i slediti svoje želje, ma koliko se one drugima činile luckaste?
Ukoliko nailazite na kritike zbog svog ponašanja, nemojte odmah burno reagovati niti se demoralisati; sačekajte da vreme uradi svoje. Kada se situacija smiri, pojedine stvari izgledaju bolje, ili bar imate dovoljno racionalnosti u sebi da ih sagledate iz tuđeg ugla. U krajnjem slučaju, i osobe koje su vam upućivale (ne)razumne kritike i vi sami želite da imate lepe dane. U redu je kada osećamo veliku odgovornost za sve ono što se dešava našim bližnjima, u redu je ako pokušavamo da im na svaki način olakšamo neku situaciju, ali je isto tako u redu misliti na odluke koje donosimo. Ponekad je bolje žrtvovati sebe ili svoje interese (njih posebno), staviti ih u drugi plan i sačekati da dođe neko povoljnije vreme, kada će odluka koju smo želeli da donesemo izgledati razumno i našem okruženju.
Prijatelji i porodica uvek imaju velikog uticaja na nas, i ponekad se i previše oslanjamo na njih, najviše zbog toga što cenimo njihove savete. Ipak, ako oni preterano brinu, to može da bude kontraproduktivno i takvim situacijama treba stati na put. Ukoliko sami osećamo da određene odluke za koje imamo već razrađenu koncepciju mogu da nam donesu dobit i satisfakciju, onda ne treba oklevati. Treba slediti sebe i svoje želje, a onda će i oni koji su smatrali da grešite biti spremni da priznaju da smo sami sebi ponekad najbolji savetodavci.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Kad je neko dovoljno star ili stariji toliko da mu njegova neograničena sujeta ne dozvoljava da se iole udubi u tuđe mišljenje, stav pa i želje, a opravdano zaobilaženje njegovih savjeta i odluka usmjerenih prema drugome smatra kao atak na sopstvenu ličnost, u najblažem slučaju kao vrhunac nepoštovanja njega lično, ne preostaje ništa drugo nego izbjegavati ga do krajnjih granica, izvrdati njegov monopolski uticaj i svaki pokušaj manipulacije vama i vašim potrebama pa i osjećanjima, vašom ličnosti, jer vi se, na njihovu žalost, ne formirate po tuđim obrascima, niti usmjeravate svoje težnje i nastojanja prema tuđim smijerovima, ma koliko vas teretili za takvu vrstu odgovornosti prema sebi i njihovoj veličini i namijenjenom mu zadatku i prema vama. Poštovanje želja ljudi koji su nam bliski jeste prioritet svake iole zrele ličnosti pa i roditelja, ma koliko se neko osjećao velikim i neprikosnovenim u toj ulozi, ali to nikom ne daje za pravo da drugoga, i svoj porod, deprimira, nabija mu komplekse i ne dozvoljava mu da istjera svoj život do kraja i bez nepotrebnih upliva sa strane. Zadaci i sitne zadaće kao garancija kontrole i uticaja, bezvrijednih i jadnih u pokušaju pravilnog doziranja pomoći nesposobnom i nemoćnom da se sam pobrine o svemu su neosnovani i zato jedino moguće odbačeni. Moramo ispoštovati jedino svjetska pravila i pitanja koja nam pravedan poredak postavlja u zadatak. Pravda za sve pa i za nezaštićene i male!