Najgori stereotipi o sponzorušama, devojkama koje patrijarhalnu podelu muško-ženskih uloga u društvu doslovno i bez ikakvog foliranja žive i primenjuju, odavno su dobile legitimitet. Na prste se mogu izbrojati oni koji smatraju da je ovaj termin samo posledica trijumfa gluposti i primitivizma. Kao da su žene pokazatelj pokvarenosti društva.
Kako s vremenom napreduju nauka i tehnika, tako se i sponzoruše usavršavaju. Danas su to devojke koje imaju dovoljno novca jer su u poslednjih deset godina ostvarile neki od svojih ciljeva – završile su neke privatne fakultete, zaposlene su i rade za veliku platu, ali im i dalje ne pada na pamet da sednu i popiju kafu s nekim ko ima novčanik tanji od njihovog. Dakle, one su sada deo urbanog fenomena – nikada ne sedeti s gubitnicima. One nikada neće izvaditi novčanik i platiti sebi piće. Čak i kad ne rade, one uvek imaju za dobar život.
Ideja materijalnog obezbeđivanja sebe više je psihološka potreba, a tek onda materijalna, i zato sponzoruša ima u svim slojevima društva, počev od vrhunskih, koje su već ostvarile neke ciljeve, bilo da su se više puta udavale ili obezbedile sebi novac za, recimo, putovanja i studiranje. Dakle, odnos koji se uspostavlja između sponzoruše i sponzora je pravno-ekonomski ugovor između dve strane. S jedne strane imamo sponzora ili donatora, kako se naziva u poslednje vreme, a s druge imamo sponzorušu ili stipendistkinju. Po staroj dobroj terminologiji, sponzoruše su udavače. Brak je ekonomska kategorija, ugovorni odnos između dve strane, pa tako devojka koja je udavača menja svoj identitet, prodaje telo kao seksualni objekat, a zauzvrat dobija finansijsku opskrbu. Prosto i jednostavno!
Možda bi devojke zaista trebalo ostaviti na miru. Umesto što čitavo društvo secira njih, na operacioni sto treba postaviti muškarce koji uz pomoć sponzorstva pokušavaju da podignu svoj ugled u društvu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.