Ulaz u celi kompleks piramida čuva Sfinga, visoka 20 i duga 74 metra. Velom tajne je obavijena i njena funkcija, kao i vreme nastanka – klasična istorija je smešta negde oko tri hiljade godina pre nove ere, ali poslednja istraživanja pokazuju da su štete nastale na njenoj glavi posledica vode i jakih kiša. Pošto je, klimatski, poslednji put u istoriji razvoja sveta kiše u Egiptu bilo 26.000 godina pre Hrista, veliki broj naučnika smatra da je drevna istorija Egipta u stvari mnogo starija od one zvanične. Iako su najpoznatije piramide u Gizi, nedaleko od njih je celo područje poznato kao Sakara (Sakkara), u kojem je još osamdesetak piramida. Izvorno se mislilo da su one grobnice faraona, ali utvrđeno je da su tek u kasnoj fazi egipatske istorije faraoni sahranjivani u njima kako bi im one služile kao sredstva transporta u više svetove. Po istorijskim zapisima se zna da su se u njima egipatski sveštenici bavili magijskim obredima.
Upravo je magija ono po čemu je Egipat poznat. Zbog toga mnogi posle razgledanja brojnih kipova na nalazištima kažu da imaju utisak da su živi i danas. A to je bila i svrha mnogih magijskih obreda nad njima – sveštenici su nad svakim kipom vršili obrede, udahnjujući u njih energiju čoveka kojem je posvećen. Zbog toga je i Ramzes VI, najčuveniji egipatski faraon, prekrio zemlju svojim kipovima, a na južnoj granici carstva izgradio i čuveni kompleks Abu Simbel, karakterističan po impozantnim kipovima na ulazu. Ove bogate civilizacije, naravno, ne bi bilo da nije bilo Nila. Zato je bog Nila glavno i večno egipatsko božanstvo, nacrtan na svim zidovima koji su od vrha do dna oslikani raznim prizorima svakodnevnog života. Reka toliko velika i široka da izgleda kao more hranila je zemlju kroz čitavu njenu istoriju, a po njegovom vodostaju sveštenici su određivali visinu poreza. Zato je krstarenje njim pravi doživljaj, a uz njegove obale podignuti su i mnogi hramovi koje vredi obići.
Uz Nil su i najčuvenije egipatsko nalazište – Luksor, i Teba. Faraoni su, naime, želeli da budu sahranjeni negde gde lopovi neće moći da pokradaju njihova posmrtna blaga, zbog čega su našli jedini brdoviti kompleks u zemlji, Tebu, i tamo su gradili grobnice. Za sada je tamo, u Dolini kraljeva i Dolini kraljica, otkriveno 80 grobnica, ali još se radi na iskopavanjima, jer se procenjuje da ih još toliko ima u okolnim planinskim masivima. Impresivno je ući u grobnice, prostrane su i svetle, imaju duge oslikane hodnike ispresecane malim prostorijama, a zidovi su im šareni i oslikani raznim božanstvima. Tamo je i hram kraljice Hatšepsut, prve egipatske faraonke, koji je, nažalost, uništio njen nećak, Tutmozis III. Bio je ljubomoran što je presto preuzela žena, a smatrao je da njemu pripada, pa joj je posle smrti uništio celi kompleks, naloživši da se sa zidova hrama sastruže boja s prizora koji su prikazivali život ove vladarke. Preko puta Tebe, s druge strane Nila, leži Luksor, u kojem je smešten najveći kompleks hramova na svetu – Karnak. Sagrađen je kao simetrična kopija ljudskog tela, prema njegovim energetskim centrima, a sve projekte su nadzirali najobrazovaniji egipatski sveštenici. U njemu se nalazi najviši obelisk, dvorana sa 132 stuba, kao i sveto jezero i niz drugih svetilišta.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Gornji tekst nam lepo govori o kulturi i civilizaciji jednog starog naroda. To je ono zbog čega idemo u Egipat, čemu se divimo, ono što nas zbunjuje i fascinira. Piramide, Sfinga, statue, hramovi… Stoje i opstaju hiljadama godina nezavisno od sadašnje civilizacije. Sada, preletite avionom iznad piramida i sletite na kairski aerodrom u današnji Egipat i tu vas odmah nešto ščepa. Vreli pustinjski vazduh se oseća još u aerodromskoj zgradi, „miriše“ pesak. Odnegde, kao iz nekih prošlih vekova, leluja glas njihove Um Kulsum, koja priziva svog habibi, mekim, čežnjivim, već pomalo umornim glasom. Odlazeći sa aerodroma želite da povučete za sobom taj glas, satkan od ljubavi, želje i bola. U Egiptu se ne pije alkohol, opiju vas zvezde, mirisi, osmesi, pustinjski vetar… Tako je prvi put, drugi, osmi… To je zemlja u kojoj se na svakom koraku možete spotaći na nešto; na klesani kamen, lepotu nekog lica, zvuke muzike, blizinu zvezda… Ako se u Kairskom muzeju spotaknete o Anubisa i zapamtite ga za sva vremena, a sutra ispred Keopsove piramide sedne pred vas pas lutalica, u potpuno istoj pozi kao onaj u muzeju, ne možete da se ne štrecnete. Kada vas na ulici u Hurgadi opeče pogledom jedno prelepo zeleno oko, dok je drugo mutnobelo, morate se zapitati kakvu boju očiju je imala Nefertiti i da li je i njoj drugo oko bilo bolesno, ili je umetnik iz ko zna kojih razloga ostavio drugo oko bez vida. U Šarm el Šeiku može kao magnet da vas povuče blagi slatkasti miris i ista takva muzika. Dok vam se patike pune peskom, vetrić vas vodi plažom ka mirisu i prigušenom svetlu na kraju plaže, mislite da vas gledaju samo zvezde, no bar nekoliko puta iz mraka ćete čuti: „Halo, how are you“. Ako se na to ne obazirete, neće vam ništa, ali ako se spotaknete, nećete lako produžiti, uglavnom od vas zavisi. I tako dođete do izvora mirisa i muzike, ograđenog kanapom na plaži, gde se na minderlucima i taburetima sedi i pije čaj, puši nargila sa mirisom cimeta, jabuke i ko zna čega još. Oni koji su sa ženama gledaju u žene, a kod onih koji su sami, ne možete odrediti da li gledaju u napred ili u nazad, da li se prisećaju ili maštaju, kao da i nisu tu. Osećate da tu ne pripadate, opasno je sesti, može se desiti da zaželite da tu i ostanete. Ustanete ujutru u četiri sata da idete u Luksor i Karnak, da vidite grobnice, hramove, stubove… I vidite starca koji sedi u uskom hladu jednog stuba. Sedi kao da je tu oduvek i zauvek. Kao isklesan od oniksa, sa čalmom na glavi, u sakou, i ne zna se da li je prašina na njegovim sandalama od danas ili od pre hiljadu godina. Pored njega je štos složenih belih marama. Pitate ga pošto su, da li su sve iste, ne biste li uhvatili njegov pogled, da se uverite da je stvarno živ, a on vam samo prstom pokaže cedulju na kojoj piše 15, a njegov pogled je negde daleko, daleko u vekovima. Date mu 15 eura, iako znate da je cena 15 egipatskih funti, i kleknete pred njega da vam veže maramu onako kako oni to vezuju. Preko volje vezuje maramu, to je izuzetak, dobro ju je prodao, i daje vam znak rukom da možete ići. Sa čvrsto vezanom maramom na glavi osećate se kao da vas je krunisao faraon lično i shvatate da niste videli sve u Egiptu, ne sve, niste videli ništa, morate doći ponovo i ponovo…