Egipat – zemlja faraona (3)
Ulaz u celi kompleks piramida čuva Sfinga, visoka 20 i duga 74 metra. Velom tajne je obavijena i njena funkcija, kao i vreme nastanka – klasična istorija je smešta negde oko tri hiljade godina pre nove ere, ali poslednja istraživanja pokazuju da su štete nastale na njenoj glavi posledica vode i jakih kiša. Pošto je, klimatski, poslednji put u istoriji razvoja sveta kiše u Egiptu bilo 26.000 godina pre Hrista, veliki broj naučnika smatra da je drevna istorija Egipta u stvari mnogo starija od one zvanične. Iako su najpoznatije piramide u Gizi, nedaleko od njih je celo područje poznato kao Sakara (Sakkara), u kojem je još osamdesetak piramida. Izvorno se mislilo da su one grobnice faraona, ali utvrđeno je da su tek u kasnoj fazi egipatske istorije faraoni sahranjivani u njima kako bi im one služile kao sredstva transporta u više svetove. Po istorijskim zapisima se zna da su se u njima egipatski sveštenici bavili magijskim obredima.
Upravo je magija ono po čemu je Egipat poznat. Zbog toga mnogi posle razgledanja brojnih kipova na nalazištima kažu da imaju utisak da su živi i danas. A to je bila i svrha mnogih magijskih obreda nad njima – sveštenici su nad svakim kipom vršili obrede, udahnjujući u njih energiju čoveka kojem je posvećen. Zbog toga je i Ramzes VI, najčuveniji egipatski faraon, prekrio zemlju svojim kipovima, a na južnoj granici carstva izgradio i čuveni kompleks Abu Simbel, karakterističan po impozantnim kipovima na ulazu. Ove bogate civilizacije, naravno, ne bi bilo da nije bilo Nila. Zato je bog Nila glavno i večno egipatsko božanstvo, nacrtan na svim zidovima koji su od vrha do dna oslikani raznim prizorima svakodnevnog života. Reka toliko velika i široka da izgleda kao more hranila je zemlju kroz čitavu njenu istoriju, a po njegovom vodostaju sveštenici su određivali visinu poreza. Zato je krstarenje njim pravi doživljaj, a uz njegove obale podignuti su i mnogi hramovi koje vredi obići.
Uz Nil su i najčuvenije egipatsko nalazište – Luksor, i Teba. Faraoni su, naime, želeli da budu sahranjeni negde gde lopovi neće moći da pokradaju njihova posmrtna blaga, zbog čega su našli jedini brdoviti kompleks u zemlji, Tebu, i tamo su gradili grobnice. Za sada je tamo, u Dolini kraljeva i Dolini kraljica, otkriveno 80 grobnica, ali još se radi na iskopavanjima, jer se procenjuje da ih još toliko ima u okolnim planinskim masivima. Impresivno je ući u grobnice, prostrane su i svetle, imaju duge oslikane hodnike ispresecane malim prostorijama, a zidovi su im šareni i oslikani raznim božanstvima. Tamo je i hram kraljice Hatšepsut, prve egipatske faraonke, koji je, nažalost, uništio njen nećak, Tutmozis III. Bio je ljubomoran što je presto preuzela žena, a smatrao je da njemu pripada, pa joj je posle smrti uništio celi kompleks, naloživši da se sa zidova hrama sastruže boja s prizora koji su prikazivali život ove vladarke. Preko puta Tebe, s druge strane Nila, leži Luksor, u kojem je smešten najveći kompleks hramova na svetu – Karnak. Sagrađen je kao simetrična kopija ljudskog tela, prema njegovim energetskim centrima, a sve projekte su nadzirali najobrazovaniji egipatski sveštenici. U njemu se nalazi najviši obelisk, dvorana sa 132 stuba, kao i sveto jezero i niz drugih svetilišta.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.