Ima devojaka koje su veoma lepe, svi im govore da su super ribe, umeju i da uz pomoć šminke, frizure i garderobe istaknu ono najlepše na sebi, ukratko, fenomenalno izgledaju – a uprkos tome, skoro nikad nemaju momka. Većina dečaka im i ne prilazi, iako je više nego očigledno da ih smatraju lepim. To je dobrim delom zbog toga što se momci boje da im priđu.
Reći nekome da vam se dopada i da biste voleli da izlazite s njim ili njom nije nimalo lako. U trenutku kad to činite, veoma ste ranjivi. Čak i ako vas neko odbije na najnežniji mogući način, to i dalje boli. I zato će mnogi pomisliti da je dobra ideja prići nekome samo ako mislite da imate dobre šanse da ne budete odbijeni. I, po mogućnosti, dobre šanse da vam koliko sutra neko ne otme dečka ili devojku.
Kad se radi o super ribi (ili o super frajeru, što se toga tiče – cela ova priča važi i u obrnutim situacijama, osim što je devojkama tu malčice lakše jer se i dalje češće očekuje od dečaka da učine prvi korak, ma koliko se pričalo o tome da je sasvim u redu i da devojka bude ta koja prva priđe), rizik je dvostruk. Prvo, tu je opasnost da tako super riba neće hteti ni da pogleda nekog običnog momka, odnosno strah dečaka da joj neće biti dovoljno dobar. A drugo, čak i ako momku nešto uspe sa super ribom, nju sigurno mnogi žele kao svoju devojku, što znači da bi taj momak stalno imao prilično oštru konkurenciju.
Postoji još jedan problem: devojci koja stvarno super izgleda može se desiti da joj prilaze oni koji bi da budu s njom samo zato da bi mogli da se hvale kako su sa super ribom, a da im uopšte ne bude stalo do nje kao do osobe, i ona može postati hladnija i odbojnija nakon nekoliko takvih slučajeva, u strahu da će ponovo biti povređena. I opredeliti se da od dečka zahteva da se baš pomuči da joj pokaže da mu je stalo do nje pre nego što pokaže bilo kakav znak zainteresovanosti – što, sa svoje strane, može navesti momke da odustanu, misleći da je ona nezainteresovana.
Ima dečaka koji će opisane probleme videti kao izazov, koje će baš to da privuče. Ipak, mnogi dečaci bi radije nešto mirnije kad se o njihovom ljubavnom životu radi. Simpatičnu, vedru devojku s kojom je lako komunicirati i koja deluje pristupačno (naravno, ne suviše pristupačno), devojku koju će njegovi prijatelji smatrati „kul“ osobom, ali neće pokušati da mu je preotmu.
I, šta momci da urade kad im se dopadne jako lepa devojka? Ako ikako mogu da skupe hrabrost, neka probaju da joj priđu! Naravno, pod pretpostavkom da im se ona zaista dopada, i to ne samo zbog izgleda – zaista nije u redu nekog tretirati kao trofej i nešto za pokazivanje unaokolo.
Samo hrabro! I ta super riba je ljudsko biće, i ona želi da voli i da bude voljena, a u ljubavi spoljašnji izgled zaista nije presudan. Zato, pokušajte – jeste da je biti odbijen krajnje neprijatno, ali ako uspete, bićete s osobom koja vam se dopada, a to je vredno i truda i rizika.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Ivane, brate, svaka tebi čast, pronašao sam se i ja u tvojim rečima, hvala na tome. Lepo od tebe što želiš da pomogneš ljudima, a za devojku, glavu gore, brate, i na nju nemoj misliti, da se razlikujes od drugih momaka, imaš i ti velike šanse 😉
Izvinite što sam ovo napisao, jednostavno je izašlo iz mene, što sam iskren – patetika, neki ljudi to ne vole, ne razumeju ili ih zamara, jer nikad nisu to osetili. Jednostavno, ne zaslužujem ovakvu reputaciju, sve dolazi od mračnih događaja iz porodice, okruženja, škole, nisam naivan, primitivan, nepravda, razdvajanje silom od zlih ljudi. Ako ima neki zainteresovani scenarista, ja ću mu izaći u susret, jer ovo je samo 1% priče. Želeo bih da pomognem bolesnim i siromašnim ljudima i deci, ali ja se ne pitam i nisam u tom položaju, možda se to jednom promeni. Srećna vam nova 2012. godina, dobri i humani ljudi, želim vam puno zdravlja, sreće i ljubavi.
Ja sam lep, dobar i human dečko, i svi to primećuju gde god se pojavim, toliko me gledaju da ponekad izgubim samopouzdanje. Problem je što nema neka meni srazmerna devojka po lepoti i pameti. I tako čekam jednu Milicu od 10. 6. 2007. godine, i još je čekam u ovom depresivnom i neperspektivnom gradu Kraljevu, još i porodični problemi, još mi se smeju kolege sa faksa što šetam sam i ne zalazim po turbo folk klubove, a možda sam mogao da odem u manekene i umetnike pošto sam talentovan, mada je danas svako maneken i umetnik, to je već problem države… Kad sam našao njenu adresu, ona se preselila i sad živi negde privatno, a možda je otišla u inostranstvo, šta da radi ovde? Imala je dečka i bila je zauzeta, nema veze što sam je ja čekao i ostao ovde bez ikakve podrške, a teško da mogu drugu da zavolim, jer zbog nje sam dosta njih odbio. Možda se sretnemo opet jednog dana negde van ove dimenzije.
U Novom Sadu, od želje devojke da joj se priđe jači je samo strah da će se nekako „izblamirati“. Dok ona ne utvrdi uz pomoć 5 drugarica da je tip ok, da neće ispasti smešna, da je neće ogovarati… Radi sopstvene sigurnosti, bira momka iz Beograda. A taj momak iz Beograda, ako u milionskom gradu nema devojku, onda je kreten. A ako pak ima, šta mu dođe Novosađanka? :))) Zato se Novosađani žene devojkama iz okolnih mesta, a Novosađanke vam rado prepuštamo. Koristite to.
Slažem se da se momci boje mnogo lepih devojaka. Boje se da priđu, jer smatraju da nisu dovoljno dobri za potencijalnu devojku! Zato, momci, samo hrabro. Vredi potruditi se, pa iako dobijete korpu, nije vam pala kruna s glave!!!
Članak je nešto najbolje što sam pročitala u vezi sa ovom temom. Posebno se slažem sa poslednjim pasusom. Sebe ne smatram uopšte super ribom, niti mogu o sebi da razmišljam na taj način. Ali često čujem od drugarica, drugova, brata ili kada prođem negde da o meni pričaju tako, mada se meni ti izrazi uopšte ne sviđaju. Dečka nemam već dosta dugo, a i retko mi prilaze. Gledaju sa strane i to je to. Misle da sam uobražena, a tek kada me ljudi upoznaju, shvate da nisam takva.