Baviti se nečim kreativnim donosi lepo raspoloženje. Ne mora to kreativno da vam bude buduća profesija; ne morate čak ni da budete iole dobri u tome. Već sam čin kreativnosti će vas oraspoložiti, a to je ono glavno – da vi sami uživate.
Kakav čin kreativnosti? Potpuno je svejedno. Možete da pišete pesme, priče, možete i roman, ako imate strpljenja, možete da crtate, slikate, vajate, komponujete, da pravite nakit (od materijala koji vam je već pri ruci ili da prvo sakupite ono što želite – i to sakupljanje i traganje za odgovarajućim materijalom može da bude zabavno), da smišljate plesne koreografije i odigrate ih, da pevate pesme koje ste sami smislili (ili tuđe, i to je zanimljivo), da svirate nešto… Šta god da vam se dopada – može.
Možda će od toga ispasti nešto dobro. Moguće je da će u početku biti loše, ali ćete se vremenom, ako ne odustanete, popravljati i postepeno postajati sve bolji. Možda će ispasti i nešto što može da se unovči. A možda ćete u tome biti očajno loši – otkriti da imate dve leve noge, da jednu jedinu notu ne možete da "ubodete", da vam crteži liče na žvrljotine trogodišnjeg deteta, da su vam pesme grozne… Sve to nije bitno.
Bitno je da se zabavljate dok to radite. A biće vam zabavno. Ako nema nikog da vas zadirkuje, nije nikakav problem da vaše "igranje" liči na pokrete rahitičnog kengura – na kraju krajeva, ludirate se, nikom ništa ne pokušavate da pokažete. Nije za ocenu. Ni sami sebi ne pokušavate da pokažete da ste genijalni umetnik ili šta već, samo se zabavljate.
I zabavićete se. Išlo vam dobro ili loše, biće vam zanimljivo dok to radite i oraspoložićete se. Možda otkrijete da u vama čuči umetnik, možda ne, ali ćete uživati i osećati se zaista dobro – a to je glavno.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Teme su vam super, samo od čega da pravim nakit?
Kreativnost donosi lijepo raspoloženje, ali kome i „samo toliko, ništa više“?! Mnogo ljudi u „običnom“ hobiju ili takvom ispoljavanju donekle zaturenog dijela sebe, pomalo marginalizovanog i nedovoljno „korisnog“, rjeđe ispoljenog, čak trenutnog i lako pogubljenog u trci s vremenom i svakodnevicom, mnogi vide „obično gubljenje dragocjenog vremena“, nešto što nema pravu vrijednost, jer se ne može „unovčiti“ ili kako drugačije obilježiti, označiti i vrednovati. Naročito od koga dolazi i potiče to „kreativno zrnce istine“? Od djeteta, domaćice, propalog bivšeg profesionalca… Sreća je kad se profesija i kreativnost prepliću i nadopunjuju, tad kreativnost ima i svoju nominalnu korisnu vrijednost, a daje i otkriva odgovore na mnoga pitanja, a donosi ili znači sama za sebe, priznanja za trud, makar i samo verbalna, znači podsticaj i inspiraciju za dalje i da smo na dobrom putu.