Neki smatraju da u vezi uvek i sve treba reći, a opet, nema ko se na početku veze nije upitao sme li nešto da prizna voljenoj osobi, da li će ona to prihvatiti ili će je istina odbiti… Nije uvek lako odrediti šta treba reći, a šta prećutati.
Recimo, mnogo je devojaka (ima i takvih momaka, ali je češće kod devojaka) koje smatraju da treba svom dečku da kažu sve, da i on njima treba da kaže sve, svaku sitnicu, i da se već i prećutkivanje računa kao laž. Nisu sve devojke ovog mišljenja, ali ima ih puno koje veruju da je tako. Momci, sa svoje strane, najčešće smatraju sasvim normalnim da se ne kaže sve, naročito ako se to odnosi na prošlost.
Kako se postaviti? Šta bi trebalo reći? Sitnice se slobodno mogu izostaviti – čak i ako ste jako zaljubljeni, vaš momak ne mora da zna koju marku tampona koristite, niti će, iskreno rečeno, on to želeti da zna. A nije loše ni prećutati neke detalje iz prošlosti, recimo, da se vaš bivši dečko fenomenalno ljubio (verujte, momci ne žele da čuju da je vaš bivši ma u čemu bio fenomenalan; doduše, ne žele ni da sve vreme slušaju da su vam svi bivši momci kreteni, zapravo, uopšte ne žele da slušaju o vašim bivšima), ili da je vaša bivša devojka imala bolje građene noge nego sadašnja.
U principu, trebalo bi reći sve što je bitno i što bi moglo da ima uticaja na vezu. Naravno da nećete otvoriti dušu i srce već na prvom sastanku, ali s vremenom bi s voljenom osobom trebalo podeliti sve bitne detalje iz svog života koji bi mogli da imaju uticaj na vezu, i nastaviti da redovno govorite devojci ili dečku o važnim stvarima koje vam se dešavaju, makar one i ne bile prijatne. Tu je uvek pitanje kako će oni primiti nešto što baš i nije najprijatnije ili je na neki način neuobičajeno, ali osoba koja vas zaista voli prihvatiće vas takve kakvi ste, računajući i manje prijatne detalje (ovde, naravno, ne govorimo o tome da treba da mirno prihvatite da ste u vezi s kriminalcem, narkomanom i slično – iz takvih veza treba pobeći, ako ste greškom u njih ušli).
Ako se radi o zreloj ljubavi, istinito priznanje je neće uništiti (mada se može desiti da dođe do početnog šoka u nekim situacijama) – dok bi prećutkivanje bitnih stvari to i te kako moglo da učini.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Čini mi se da su muškarci sujetniji od žena. Da li im treba sve pričati? U tom slučaju postoji mogućnost da posumnjaju u svoju partnerku, da nemaju hrabrosti suočiti se s njenom prošlošću? Zar onda nije bolje sve prećutati i krenuti od početka, reći „ti si mi najvažniji, prošlost je bila teška i želim je zaboraviti“?
Pišite malo o teškim životima – i kako onda sve ispričati?