Voleli ste i bili voljeni, ili bar verujete da ste bili voljeni, i to od strane najsavršenije osobe na celom svetu. A onda vas je savršena osoba ostavila. Sada se osećate potpuno smrvljeno i ne znate šta dalje.
Ako vam je makar malčice bilo stalo do osobe s kojom ste bili u vezi, raskid teško padne – a ako vam se ta osoba činila savršenom, boli mnogo, mnogo više. Želite da kukate, da plačete, želite i da ubijete osobu koja vas je ostavila, pitate se šta ste toliko pogrešili, krivite osobu koja vas je ostavila što je takav kreten, u vama se dešava prava bura različitih emocija, nimalo prijatnih. I ne čini vam se da će ta bura ikada proći, da ćete se ikada ponovo osećati dobro.
A hoćete, verujte, izuzev ako ste baš rešeni da do kraja života budete ucveljeni i nesrećni – nije sasvim nemoguće ni da se do kraja života osećate mizerno, ali se to dešava samo ako sebi ne dopustite da prebolite raskid, a za to biste već samo vi bili krivi, niko drugi. Ipak, mada se može desiti da dobijete i takvu želju, da time što ćete do kraja života biti nesrećni na neki način kaznite osobu koja vas je ostavila („Vidi šta si uradio/la, ti si me upropastio/la!“), stvarno se retko dešava da takva želja potraje. Naročito u vašim godinama.
U pubertetu, zbog „hormonalnog haosa“, emocije mogu da vam se menjaju velikom brzinom, tako da u jednom trenutku čak i neku sitnicu doživite kao razlog za tragediju, dok se već u sledećem – opet zbog sitnice – osećate srećno kao veselo kučence pozvano u šetnju. To znači da osećanje bola zbog raskida može biti izrazito jako, ali ubrzo vas i nešto jednostavno, poput dolaska drugarice s velikim pakovanjem sladoleda i DVD-om s vašom omiljenom serijom, može razvedriti.
Naravno, potrebno je vreme da se raskid preboli, i nije loše da se i vi i vaši prijatelji setite svega što bi moglo da vas oraspoloži (izlasci, kupovina, basket…), po mogućnosti na otvorenom, jer to popravlja raspoloženje. Vama se i dalje može činiti nemogućim da će bol ikada proći – dok se jednog dana ne probudite, veseli bez nekog posebnog razloga, i shvatite da vas više ne boli i da su svi oni koji su vam uputili otrcanu frazu da život ide dalje bili u pravu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Po drugi put smo se moja drugarica i ja jako zaljubile, i to u dva najbolja druga!
Predivan članak. I apsolutno ispravan. Pre dva meseca, cura me je ostavila posle dve godine veze, i za petnaestak dana našla novog dečka. Ne treba ni da pišem kako sam se osećao. Ali iz dana u dan, sve mi je bolje. Znam da je još uvek volim, i možda će tako ostati još neko vreme, ali vremenom se spušta sa zvezda na koje sam je nekad postavio, i sve je više samo jedna od mnogih. Život definitivno ide dalje, samo to treba shvatiti što pre…
Članak je odličan! I mene je ostavio dečko koga ja još uvek volim. Svakog vikenda ga vidim na nekim „žurajama“… i toliko mi bude teško, ali šta ću, život ide i bez njega! Neka pati on za mnom, a ne ja za njim. Samo se nadam da će se kad-tad vratiti.
I mene je ostavio dečko za koga sam mislila da je savršena osoba. Iako naša veza nije bila dugog veka, zavolela sam ga, i to snažno. Sada, posle godinu i po, mozda čak i više, patim za njim. Želim da ga prebolim, ali nisam sigurna da mogu. Puno puta sam srećna i ne mislim na to, smejem se, ali ima trenutaka kada mi je stvarno teško, a članci poput ovog mi stvarno pomažu.
Trebalo bi da napišete još ovakvih članaka, jer stvarno pomažu!
U potpunosti se slažem sa sadržajem članka. Mene je nedavno ostavio dečko koga sam jako volela, i koga još uvek volim. Osećala sam se jako povređeno, bedno, prazno, ali bol ipak prolazi. U početku izgleda kao neizlečiva rana, ali vreme sve leči. I dalje patim za njim, ali mi se smeh vratio, zanimaju me i drugi dečaci, i ko je uostalom on da ja patim za njim? Neka pati on za mnom! Pozdrav svima, a povređene devojke, dečaci, samo napred!