Neobični metode otkrivanja trudnoće koje danas ne možemo ni zamisliti

Današnje žene imaju privilegiju da iz privatnosti svog doma, za samo nekoliko sekundi dobiju odgovor na vrlo važno pitanje, ono o trudnoći. Ali u prošlosti je to bilo malo komplikovanije i dugo je najsigurnija metoda bila jednostavno čekati da naraste stomak. Do pojave štapića kakve poznajemo danas prešli smo dug put raznih analiza urina.

Mokrenje na pšenicu i ječam

Jedna od najstarijih poznatih metoda otkrivanja trudnoće datira iz vremena drevnog Egipta, oko 1350. godine pre Hrista. Tad su ženama savetovali da se pomokre po seme pšenice i ječma više puta tokom nekoliko dana. Ako bi najpre proklijalo seme pšenice, to je bio znak da žena nosi devojčicu, a ako bi prvo proklijalo seme ječma, to je bio znak da nosi dečaka. Ako nijedno seme nije proklijalo, znači da žena nije trudna. Možda zvuči suludo, ali ova je metoda zapravo funkcioniše s tačnošću od 70%, što su potvrdili naučnici 1963. godine. Pretpostavka je da povišeni nivo estrogena u mokraći podstiče nicanje semena.

Test s lukom

Egipćani se mogu pohvaliti time da je test sa pšenicom i ječmom zapravo imao smisla, ali im anatomija tela očigledno nije bila jača strana. Naime, Egipćani, ali i stari Grci, smatrali su da žena može otkriti da li trudna ako u vaginu tokom noći stavi glavicu luka. Ako bi njen zadah ujutru mirisao na luk, to je bio znak da nije trudna jer su smatrali da bi u slučaju trudnoće plod u maternici blokirao dolazak mirisa do usta. Ne moramo ni da napomenemo da ovakva ideja o „vazdušnom tunelu“ koji prenosi mirise kroz telo nije tačna.

Posmatranje promena na očima

Francuski lekar Žak Giljmo, koji je bio poznat po svom doprinosu u područjima akušerstva, oftalmologije i pedijatrije, u 16. veku predstavio je teoriju prema kojoj se trudnoća može prepoznati po očima žene. Tvrdio je da ženine oči u drugom mesecu trudnoće postanu duboko usađene s malim zenicama, spuštenim kapcima i natečenim malim venama u uglu očiju. Iako ova metoda nije pouzdana, Giljmo je bio na dobrom tragu jer danas znamo da trudnoća može uticati na oči, odnosno vid, pa se trudnicama savetuje da ne kupuju nove naočare ili sočiva tokom drugog stanja.

Kako su žabe spasile miševe i zečeve

U 20. veku počinje otkrivanje hormona, što je koštalo života mnoge zečeve, miševe i pacove. Ranih 20-ih godina prošlog veka dva nemačka naučnika, Selmar Ašhajm i Bernard Zondek, otkrili su da u mokraći trudne žene postoji specifičan hormon koji je povezan s razvojem jajnika. Danas znamo da je to hCG ili humani horionski gonadotropin . Do otkrića su došli nakon što su u polno nezrele zečeve i miševe ubrizgali mokraću trudne žene, zbog čega su na jajnicima životinja nastale mase. Međutim, da bi ustanovili takvu promenu na jajnicima životinje, morala je da bude ubijena. Taj test nazvan je A-Z, po prezimenima naučnika, a do 1935. u svojoj laboratoriji izvodili su i do 6.000 takvih testova godišnje.

Život mnogim zečevima, miševima i pacova uskoro je spasilo otkriće britanskog zoologa Lanselota Hogbena, koji se 1927. godine preselio u Južnu Afriku, gde je svoje istraživanje o hormonima nastavio na afričkim kandžastim žabama (Xenopus). Tako je slučajno došao do otkrića da će žaba u koju je ubrizgan urin trudne žene izleći jaja, a rezultati pokazuju da je od 150 žaba njih samo tri „promašilo“ trudnoću. Godine 1937. Hogben se vratio u Veliku Britaniju i sa sobom poneo 1.500 afričkih žaba, koje su poremetile tamošnju ravnotežu ekosistema zbog toga što se inače mogu pronaći samo u Africi.

Mala revolucija 70-ih godina

Tek ’60-ih godina naučnici su prestali da vrše eksperimente nad životinjama i okrenuli se testovima koji su kombinacija hCG hormona, antitela i urina. Međutim, ni ovi testovi nisu bili najprecizniji, a problem su 1972. rešili naučnici Džudit Vaitukaitis i Glen Braunstajn, koji su usavršili metodu detektovanja hCG-a, na kojoj su se počeli da se baziraju prvi kućni testovi za trudnoću.

Prvi kućni test za trudnoću službeno je pušten u prodaju 1977. godine. Zanimljivo je da je na prvim štapićima simbol za pozitivnu trudnoću bilo nasmešeno lice, spermatozoid ili trudnički stomak, što nekim ženama nije izmamilo osmeh, pa su simbol uskoro zamenili linijom ili plusom. Osim toga, prvim testovima bilo je potrebno oko dva sata da pokažu rezultat. Tek 1985. pojavio se prvi brzi test, koji je za 30 minuta pokazivao da li je žena u drugom stanju ili ne.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

zenetrudnoća
Komentari (0)
Dodaj komentar