Kada se neko loše ponese prema nama, naročito ako takvo ponašanje nije slučajnost već se ponavlja, možemo biti skloni tome da "vratimo milo za drago", da se osvetimo, da mi njima pokažemo kako je to. U principu, nije loša ideja pokazati im – ali pokazati im pozitivnim primerom, a ne negativnim.
Znamo, kad vas neko uvredi i/ili povredi, to nije nimalo lako. Toj osobi ne želite ništa dobro. Želite da joj se osvetite. Da budete dobri prema njoj? Zašto biste? Pa niste budala da budete prijatne prema nekome ko je neprijatan, nećete valjda samo da ćutite i gutate, da puštate da vas gazi ko hoće? Pokazaćete vi toj osobi, neka vidi kako je to, pa će da shvati da ne može tako s vama.
Slažemo se da ne treba dopustiti nikome da vas gazi, da im treba pokazati da ne mogu tako da postupaju prema vama. Na kraju krajeva, ljudi se ponašaju prema vama onako kako im vi dozvolite; možda im vi to dozvoljavate jer imate decu koju pokušavate da zaštitite, možda jer se plašite da ćete ostati bez posla i na ulici, možda iz straha, možda u nadi da će biti bolje, možda ne umete da se izvučete iz loše situacije niti da je rešite, ali koji god da je razlog, vi im to dozvoljavate. A ne bi trebalo.
Međutim, osvetom ne postižete ništa pozitivno. Pokazali ste im, i šta sad? Ako ste uradile nešto što je loše, uradile ste nešto što je loše, kakav god da vam je razlog za to. Možda ćete se nakratko osećati bolje, ali slabo ćete šta rešiti, a ako niste sklone lošim postupcima, proganjaće vas i osećaj krivice.
Umesto toga, pokažite im, samo napred – ali pozitivnim primerom. Kada vas uvrede, ljubazno im se zahvalite na pažnji. Kada vas provociraju, ponašajte se kao da vas zasipaju ljubaznostima. Pored toga što prave budalu od sebe ukoliko vređaju osobu koja se prijatno ponaša, jako će ih nervirati ukoliko ne mogu da izazovu vaš bes, vaše suze. A možda, možda će iz vašeg primera i sami da se nauče boljem.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Slažem se, svaki i najmanji eksces potrebno je obelodaniti, a pogotovo zločin; žrtva jeste propatila ali neće joj biti potom lakše ako se skriva i ona i zlodjelo, pa ako su u pitanju i maloljetne žrtve koje, naprotiv ,treba i same da progovore, istresu muku iz sebe, a ne poistovijete se sa nedjelom učinjenim nad njim, čak osjete i nepostojeću krivicu koja se lako poteže kao provokacija koja je gle! svemu i doprinijela i ma da! ponukala počinioca. Dakle, nedjelo na svjetlost dana a počinilac da se javno žigoše, kaznom izoluje i onemogući da i dalje negativno utiče na javnost svojim bijednim postupkom koji bi gle čuda! možda da se javno rehabilituje, jer dosta je bilo patnje i moguće je izmirenje preko neizmirenog duga; koji je u suštini teško naplatiti a pokriti se čebetom gurajući stvar pod tepih radi lažnog morala i još podlijeg skrupula koji je nedostajao i tamo gdje je neophodan i kad mu je bilo vrijeme.Lažno sučestvovanje u bolu ničem nije doprinijelo, samo potiskivanju u zaborav kod onih koji su pozvani da djeluju u bilo koje vrijeme i nikad nije kasno za pravdu tamo gdje joj je zaista mjesto i vrijeme.Kod nas. Pa, pokažite im svoju djelotvornost!
Svedoci smo brojnih primera povišene agresivnosti, elementarnog nevaspitanja i bezobrazluka, a i mnogo ozbiljnijih ispada. Moj je utisak da takvi tipovi uopšte nisu prijemčivi na pozitivan primer kako se treba ponašati,oni razumeju samo kada im vratite istom merom. Pravoslavna maksima „ko tebe kamenom, ti njega hlebom“ nije se do sada pokazala delotvornom, bar ne u zajednici koja se odavno otela kontroli, zanemarujući elementarna civilizacijska pravila. Da bi se sprečili lični bračuni,neophodno je upoznati zajednicu/drustvo sa ispadima,ne treba ih zataškavati i i time im davati krila.