Brak se u nekom smislu nastavlja i posle razvoda onda kada su deca prisutna. Zajednička briga, savetovanje oko važnih pitanja, jednostavno, obavezuju na kontakte i neku vrstu bliskosti.
Život posle razvoda se stalno menja i vi ne možete imati kontrolu nad tim promenama. Tada nam je jedino važno da budemo dobar roditelj detetu, što je verovatno u vezi sa podsvesnom a ponekad i svesnom konstatacijom da ste neuspela žena ako ste se razveli, i da ćete zato sve od sebe dati da budete dobra majka. Te promene koje razvod donosi često vam se neće svideti, ali ćete, jednostavno, naučiti da živite sa njima.
Najčešće sud donosi odluku o zajedničkom starateljstvu, tako da ćete morati veoma rano posle razvoda da prihvatite da vaše dete neće biti sa vama za svaki praznik ili vikend. Stalno ćete meriti koje bitke i rasprave će vašu decu postaviti u centar neprijatnih tema. U dokučivanju ovih situacija, moraćete da naučite da „izgubite bitku da biste dobili rat“, tj., da se odlučite za mir koji je vašoj deci neophodan. Život nas često zatiče sa svojim preokretima, te jednostavno moramo naučiti da živimo što bolje u situacijama koje nam život nameće, a ne da budemo beznadežno ugušeni u sopstvenom besu i razočarenju.
Vaša „funkcija“ roditelja podrazumeva razna porodična okupljanja, koja će vas godinama spajati sa bivšim mužem: mature, zajednički odmori, krštenja, venčanja i sahrane. Čvorovi u stomaku za vreme pomenutih okupljanja poznati su samo onima koji su prošli kroz razvod. Tada ćete biti u obavezi da priđete bivšem supružniku sa prijateljskim stavom, koji ćete tokom godina potpuno uvežbati. Vremenom se čvorovi opuštaju, i mnoge žene uspostave drugarski ili čak neki rođački odnos sa bivšim mužem.
Starateljstvo i alimentacija (novac za izdržavanje dece) ne smeju se dovoditi u vezu. Nevažno je da li drugi oko vas to rade. Ako ih pomešate i napravite između njih uzročno-posledičnu vezu, napravićete samo dodatno opterećenje svojoj deci. Ma koliko vam prirodno izgledalo da „ako ne plati alimentaciju na vreme, deca jednostavno neće biti spremna na vreme ovog vikenda“ ili „niste ludi da dajete pare da bi on sa dragom i decom išao na letovanje“, ovakvim ponašanjem ćete samo unesrećiti vaše dete, koje će se naći uhvaćeno u sredini između dva roditelja. Dete ne razume vaše komplikovane odnose i ono vas iskreno oboje voli. Uskraćivanje jednog roditelja ili novca za izdržavanje sveti se samo vašoj deci.
Verovatno nećete nikada uspeti da savladate želju da budete omiljeni roditelj. Kako niste više u istoj zajednici, dešavaće se da vaš muž od dece čuje neke važne vesti pre vas. Ta činjenica je nešto na šta ćete se teško navići. To nikako ne znači da ste manje omiljeni, drugi na listi ili čak neomiljeni roditelj, ali ćete se sigurno tako osetiti. Morate naučiti da sebi oprostite kada vas obuzmu takvi takmičarski nagoni iz dubina duše. Imajte na umu da niste ni prva ni jedina koja prolazi kroz ovaj scenario.
Sasvim je u redu da budete besni na vašeg bivšeg muža. Nekada je čak i važno da izbacite sva negativna osećanja iz sebe, ali ih nikada ne prenosite na decu. Nemojte deliti vaš bes sa decom niti ga pokazivati pred njima. To nije lako, ali zbog njihovog mentalnog zdravlja oni moraju voleti oba roditelja, te im to nikako ne uskraćujte.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Ja Sam bila 6 godina u braku. Za to vreme dobili smo dva sina. Posle prvog, moj muž je počeo da četuje, da se viđa, nalazi, dopisuje sa drugima, dok sam ja sa detetom bila sama, jer njegovi mene nikako nisu voleli, pa čak ni dete. Pošto sam prešla preko toga, zatrudnim i drugi put i kasno primetim trudnoću, tako da lekari nisu hteli da me čiste. Kada se rodio moj drugi sin, ja nisam znala kako ću dve bebe odjednom da pazim. Jedva nekako i to vreme prođe, njega to nije zanimalo, on uglavnom nije bio u kući, počeo je da me ponižava, vređa, dođe kući kad deca zaspu, öde kad ustanu. Kao stranac, i tako 6 godina. Kada mi je puklo i nisam mogla više da izdržim, predala sam za razvod. Taj dan mi je bio jako težak. Nisam znala kako da savladam svoj bol i strah. Nisam znala kako da izguram sa malom decom i još uvek ne znam. Deca pate u sebi, danima sede na prozoru i čekaju kad će doći, a njega nema…
Moje dete, radi se o dečaku od 9 punih godina, kategorički odbija bilo kakav kontakt sa majkom posle našeg razvoda jer ga je fizički maltretirala, tačnije šamarala, i dete ju je videlo sa drugim čovekom sa koim je bila u vezi zadnjih 5 god. Pored svih uzaludnih dokaza i molbi da deca pripadnu meni, sud u Požegi je dodelio njoj decu. Dete je i dalje kod mene. Da li mogu na silu da mi odvedu dete koje i dalje izjavljuje da ga ne vodim kod nje, uporno mi pričajući da je se plaši i da se plaši zaključavanja jer ga je sigurno zaključavala dok sam ja bio na privremenom radu u Švajcarskoj. Molim dobre ljude da mi pomognu da zadržim dete kod sebe na doživotnom izdržavanju. Šta da radim, kod koga da idem s detetom?
Šta je sa nama muškarcima, kome mi da se obratimo za pomoć kada smo pod emotivnim, psihičkim i ekonomskim maltretiranjem od strane Vas žena. Uputite me.
Sve ovo, mahom, znaju svi koji su u ovoj priči. Mene interesuje ko mi može pomoći da uspostavim odnos koji sam imala sa sinom pre razvoda. On je jos uvek sa ocem, iako sam ja dobila starateljstvo. Otac ga instruiše protiv mene, manipuliše njime. Priča mu sve najružnije o meni, a ja nemam načina da mu objasnim da to što se mi razvodimo ne znači da sam ga ostavila i da ga ne volim.