Mlade i obrazovane žene često veruju da ih diskriminacija ne pogađa ni na jedan način. Zapošljavaju se i primećuju da ima podjednako žena šefova koliko i muškaraca. Međutim, ako pogledamo dalje, što se više krećemo ka vrhu, sve je manje žena na vodećim položajima. Ovogodišnja analiza koju je obavio Catalyst govori da je među ljudima koji ostvaruju najveća svetska primanja svega 3.3% žena i 96.7% muškaraca. I ne samo to, muškarac i žena na početku karijere sa istim uslovima dobijaju istu početnu platu, ali 10 godina kasnije žena će zarađivati manje u odnosu na muškarca za potpuno isti posao.
Šta se dešava? Žene koje su intervjuisane u ovoj studiji kažu da su glavne i najvažnije barijere stereotipi, izuzetost žena iz nekih „poslovnih tradicija“ (kakav je golf na primer) i poteškoća da žena dopre do tzv. „linijskog posla“. Linijski poslovi su oni koji radom vode direktno ka vrhu – ni žene ni šefovi ne mogu da objasne zašto žene ne dobijaju ove poslove, ali sigurno je da podizanje dece ima veliku ulogu. Obojene žene navode nepostojanje mentora kao još jednu bitnu barijeru ka uspehu.
Suočimo se sa činjenicama: žene češće uzimaju slobodne dane ili smanjuju radne sate. Prema istraživanju, 36% žena menadžera radi part-time tokom svoje karijere, a istu stvari radi 11% muškaraca. Verovatno većina žena to čini da bi odgajala decu i, sve češće, da bi se brinula o starijim članovima porodice. Zato bi poslovi trebalo da budu fleksibilniji. Barem ako se nastoji da i žene budu u njima.
Da bi uspele u muški orijentisanoj poslovnoj kulturi, mnoge žene osećaju potrebu da nađu svoj put, svoj stil rada u kome će se osećati dobro i gde će moći da se dokažu. Ovo je verovatno razlog što mnoge žene napuštaju posao da bi otpočele svoj sopstveni. Žene započinju sopstvene poslove dva puta više nego muškarci. Mlade žene posle odgovarajućeg obrazovanja često i ne prihvataju poslove u korporacijama koje prema ženama nisu „prijateljski nastrojene“ i kod kojih ne postoje olakšanja kao što je fleksibilno radno vreme. Na kraju krajeva, to je gubitak takvih kompanija, a ne njihov!
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Sama činjenica da je broj žena koje počinju sopstvene poslove dva puta veći od broja muškaraca – govori sam za sebe – ko je sposobniji. Žene danas završavaju fakultete, usavršavaju se, rade, zarađuju, rađaju decu, bave se raznim stvarima, imaju svoj novac, svoje stanove… I normalno je da će se iskompleksirani i manje sposobni muškarci truditi da ih omalovažavaju u svakoj prilici. A one će takvima reći “ćao“- u prolazu i nastaviti svojim putem.
Imam 29 godina, udata sam i nemam dece. Po struci sam diplomirani ekonomista. Godinu dana pokušavam da nađem posao, ali bezuspešno. Išla sam na puno razgovora za posao. Niko ne želi da me zaposli zato što neće da rizikuju, samo zato što sam žena i zato što mogu da odem na trudničko. Prva pitanja koje mi postave vezana su za moj lični život. Očajna sam i planiram što pre da odem iz ove zemlje zato što je ovde nemoguće živeti, imati decu, posao i neke najosnovnije uslove za život.