Popularan ženski imidž je predstava superžene koja postiže sve: ima karijeru, muža, decu, fenomenalno održava dom, ima hobije, aktivna je u još ponečemu… A ako se žena opredeli da radi samo nešto od toga – recimo, da se usredsredi na to da bude mama – često je tretiraju s omalovažavanjem.
Odmah da kažemo, da ne bude zabune: ovo nije nikakav pokušaj da se žene, nakon što su se izborile za pravo da i one rade i imaju karijere, ponovo zatvore u kuće i budu prinuđene da rađaju bebe, brinu o njima, mužu i kući, a iz kuće im bude dopušten izlazak samo u nabavku hrane i poneku posetu, i to u pratnji osobe od poverenja. Ni slučajno. Ipak, zaista nema ničega sramotnog niti je "gubljenje vremena" ako se žena opredeli da želi da bude mama i domaćica, a da njen suprug radi.
Nažalost, ima žena koje se suoče upravo s takvim tretmanom: rešile su, jer tako žele, jer ih to ispunjava, da budu kod kuće, podižu decu i brinu o udobnosti doma, a njihov muž radi (i zarađuje dovoljno za celu porodicu) – i onda ih malo-malo neko upita zar ne misle da tako traće svoje vreme i sposobnosti, kad bi mogle mnogo više. Ovakav tretman je naročito čest ako je žena završila fakultet ili i magistrirala, doktorirala… Sa svojim znanjem i sposobnostima mogla bi mnogo više, a ona se, eto, ograničava samo na porodicu.
Kako će žena živeti i na šta će se u životu fokusirati stvar je njenog ličnog izbora. Nema nikakve sramote niti je "traćenje vremena i sposobnosti" ako želi da bude supruga, mama i domaćica i da ne radi, niti je sramota ako joj je izbor nešto sasvim drugo, recimo da gradi karijeru i da nema decu, super je i ona varijanta u kojoj se trudi da postigne sve živo. Dokle god je to ženin sopstveni izbor i ona se tako oseća ispunjenom, to je njena stvar, da i ne spominjemo da to može biti izbor u tom životnom periodu, kasnije će se možda više fokusirati na nešto drugo.
I šta odgovoriti onima koji vas (krajnje neučtivo) zapitkuju: "Zar ne misliš da bi, s tvojim znanjem i sposobnostima, mogla i više nego da samo budeš mama/da imaš fenomenalnu karijeru u tom-i-tom polju/da treba da radiš ovo ili ono?" Ne objašnjavajte im ništa, jer tako delujete kao da ni same niste sigurne da ste načinile pravi izbor, i dajete na znanje da ste voljne da diskutujete o tome, i da smatrate da ste dužne da se nekom pravdate zbog načina života koje ste odabrale. Dovoljan odgovor je: "Srećna sam ovako, hvala na pitanju".
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Ja spadam u drugi tip žene koja ne bi mogla da bude u potpunosti ispunjena da ne radi. Ja imam lep i kreativan posao i novac mi nije presudan u odabiru posla. Uvek sam govorila da kad bih bila i multimilioner, radila bih, jer moram da se osećam korisnom. Materinstvo je drugi tip „obaveza“, godinu dana sam bila na porodiljskom i preporodila sam se kad sam počela da radim. Sada provodim kraće, ali kvalitetnije vreme sa detetom, jer sam ispunjena i na drugi način i naravno uželim ga se. Ona je savršeno srećna sa bakom i tatom i ne mislim da su ta deca zakinuta za bilo kakvu vrstu razvoja u odnosu na mame sa punim radnim vremenom. Verujem da mnoge žene misle kao ja i, naravno, poštujem slobodu izbora mama koje žele da se posvete deci u potpunosti.
Jako je teško ostati kod kuće sa decom, bez posla, a pri tome da te neko stalno zapitkuje zašto ne radiš, bolje bilo šta nego sedeti kod kuće. Jako je teško danas ženi. Nikada nije bilo dovoljno biti samo majka, ni deci, ni suprugu.
Konačno da pronađem pravi tekst na pravu temu. Majka sam troje dece i moj izbor su oni. Imam sina od 14 godina, ćerku od 12 godina i još jednu ćerku od 13 meseci i svaki put sam ja ta koja je rekla da hoće dete. Hoću da budem kod kuće i da ih ja podižem i vaspitavam, a ne da mi decu čuvaju i formiraju babe, dede ili još gore neka žena. Intelektualka sam, fakultetski obrazovana u ranim četrdesetim i potpuno sam srećna kod kuće sa decom. Oni su moj izbor i moj svet. Inače, suprug i ja imamo i privatnu firmu u kojoj i ja pomažem i uskačem kad je potrebno, ali prevashodno sam mama. Kada neko kaže: „Blago tebi, ti ništa ne radiš“, ja onda shvatim koliko današnji svet shvata ozbiljnost roditeljstva i vaspitanja naše dece. Verovatno je to ključ trenutnog raspada sistema u državi, jer nismo svesni da sve počinje u krugu porodice, tj. u majčinom krilu. Toliko za sada, moram da vodim Lenku na spavanje. Drage mame, uživaje sa svojom decom, jer je to jedino u životu što će vam se jednog dana vratiti kao bumerang sreće, bar kroz njihov osmeh.
Slažem se u potpunosti sa vama. Podržavam sve mame koje ne moraju da rade i koje se u potpunosti posvete porodici. Ne mislim da su one manje vredne od mama koje moraju da rade. Takođe pozdravljam i mame koje moraju da rade, a trude se da postignu i sve ostalo, njima je malo teže, ali je u celoj priči bitno da se nisu odrekle materinstva. Nekad je malo teže, nekad malo lakše, ali uglavnom – sve izguraju.