Često je verovanje da se hrabri ljudi ne plaše. Kao što mnogi znaju, to verovanje nije tačno – plaše se i hrabri ljudi, samo što ne dopuštaju da ih strah zaustavi u onome što su naumili; ne dopuštaju da ih strah parališe.
Ako mnogi znaju da to verovanje nije tačno, zašto onda pokrećemo tu priču? Zato što je mnogo i onih koji ipak veruju da se hrabri ljudi ne plaše, a sebe smatraju kukavicama jer ih sve i svašta uplaši, jer se često boje ovoga ili onoga, i zbog toga se ne usude na mnogo toga što bi želeli.
Dva straha su urođena: strah od pada i strah od buke. Na to se reaguje refleksno – bili hrabri ili kukavica, od toga ćete se uplašiti. Ostali strahovi su stečeni, što znači da je moguće osloboditi ih se, nekada lakše, nekada teže. A i što se urođenih strahova tiče, moguće je naučiti dovoljno samokontrole da vas strah ne omete u obavljanju onoga što želite da uradite. Osećaćete strah i dalje, ali nećete biti blokirani njime.
Zapravo, to je moguće sa svakim strahom, i urođenim i stečenim. Mada je moguće osloboditi se stečenih strahova, to nije neophodno (strah je i veoma koristan, jer vas upozorava na opasnost) – dovoljno je ne dopustiti im da vas blokiraju. Kako? Različiti ljudi otkrivaju da im pomažu različiti metodi. Smeh se pokazao kao jedan od najefikasnijih – pronađite nešto smešno u onome što vas plaši, ili zamislite situaciju malčice drugačijom, tako da deluje smešno, ili se jednostavno setite neke stvari koja vas uvek nasmeje (neka anegdota iz prošlosti, deo nekog filma ili knjige, sigurno je u vašem životu postojalo nešto što vas je toliko nasmejalo da niste mogli da prestanete sa smejanjem, i što vas i dalje navede da se bar zakikoćete kad god se toga setite). Dok se smejete, ne bojite se; smeh umanjuje strah. Možete pokušati da to iskoristite, i da onda sprovedete to što ste hteli, da se onda usudite.
Postoje i strahovi koje je znatno teže prevazići nego samo smehom, ali to već izlazi iz okvira laičkog članka, i za to je potrebna pomoć stručnjaka. Moglo bi vas ohrabriti saznanje da je strahove moguće prevazići, ne uvek tako da nestanu, ali tako da postanu nešto s čime možete da živite tako da vas ne ometa.
Još jednom: niste kukavica ako se uplašite; normalno je da osetite strah. A ako pokušate da se sa strahom izborite, već to vas čini hrabrom osobom.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Strah je moguće prevazići, čak i onaj koji biste najmanje očekivali, onaj u najužem okruženju, među najbližima, gdje ga u stvari i ne očekujete. Navikli ste na podršku, osjećaj sigurnosti i odobravanje za postupke, korektno ponašanje i u suprotnom se osjećate u najmanju ruku prikraćeno, nesigurno, razočarano, a slijedi i strah ukoliko se od vas iznenada očekuje da učinite nešto za šta se ne osjećate spremni, sposobni, nedostaje vam hrabrost, sasvim opravdano, jer osjećate se ugroženo i na nesigurnom terenu tamo gdje to ne očekujete. Dobijate dodatne zahtjeve, od vas se očekuju „nemoguće“ stvari, a izloženi ste i emocionalnim ucjenama, jer ste, zaboga, nekoga koga ste navikli da ste stalno na usluzi i dostupni, iznenada razočarali svojim odbijanjem. Ipak, nedostaje vam hrabrost da se racionalno suprotstavite nerazumnom zahtjevu, plus odbojnost prema bliskoj osobi koja se tako ponaša. Napeti ste oboje, slijedi konfliktna situacija i potrebno je prikupiti svu hrabrost i umijeće da se on prevaziđe, kao i nesporazum, i stvari postave na svoje mjesto. Uz dužno poštovanje sve cjelovitosti vaše ličnosti, problemi su nekad takvi da ih je najbezbolnije odbiti od sebe, čak ignorisati, pustiti da odstoje neko vrijeme i „ugase “ se bez problema. Dakle kompromisno rješenje nekoga ko je možda i „kukavica“ da pravi velike i drastične rezove kad „istorija“ od njega to i ne traži. I hrabri se plaše za svoju egzistenciju i dokle je moguće zatezati „uže“. I inovativna rješenja su prihvatljiva, ali prva, refleksna reakcija je hvatanje za prvi sigurniji oslonac.