Sedišta u srednjem redu zadnjeg dela aviona su najbezbednija, stopa preživljavanja u tom delu je najveća, pokazuje statistika zasnovana na istraživanju avionskih nesreća u poslednjih 35 godina.
Novinari Time su proučavali bazu podataka CSRTG Federalne uprave za vazduhoplovstvo, a fokusirali su se na nesreće u kojima je bilo preživelih. Analizirali su 17 grafikona i otkrili koliki je procenat smrti zabeležen u određenom delu aviona:
- 32 odsto u zadnjoj trećini
- 39 odsto u srednjoj trećini
- 38 odsto u prednjoj trećini
Proučili su i položaje po redovima i zaključili da je smrtnost najmanja u srednjim redovima zadnjeg dela aviona – 28 odsto. Najlošije rezultate imala su sedišta koja se nalaze pored prolaza u srednjoj trećini kabine, gde je zabeleženo čak 44 odsto umrlih.
Takođe, studija o korišćenju izlaza za slučaj nužde iz 2008. koju je sproveo britanski Univerzitet u Griniču pokazala je da preživeli koji su blizu izlaza za hitne slučajeve imaju najveće šanse da iz aviona izađu živi, prenosi 24sata.hr.
Međutim, na kraju sve zavisi od okolnosti nesreće
Stručnjaci napominju da opstanak na kraju krajeva više zavisi od okolnosti same nesreće, a manje od toga na kom sedištu neko sedi. Na primer, ako nešto krene po zlu u zadnjem delu aviona, putnici u prednjem delu će imati veće šanse da prežive, osim ako avion ne padne na zemlju sa velike visine, raspadne se i zapali.
Dešavalo se i da su neki putnici preživeli iako su se nalazili u delu aviona gde su svi poginuli, pa stručnjaci Savezne uprave za vazduhoplovstvo (Federalna uprava za vazduhoplovstvo) i drugi napominju da zapravo ne postoji garantovano najbezbednije mesto u avionu.
Letenje je zapravo veoma bezbedno, a postalo je još bezbednije poslednjih decenija, posebno kada se broj nezgoda uporedi sa brojem drugih vidova prevoza. Šanse da dođe do saobraćajne nesreće su 1:112, da neko pogine kao pešak 1:700, na motociklu 1:900, a da pogine u avionskoj nesreći su 1:8000, prenosi Tajm.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.