Juče smo pisali o Keopsovoj piramidi, o tome kako izgleda biti u njenoj blizini, i počeli o tome na šta liči obilazak piramide iznutra. Danas možete pročitati ostatak opisa, kao i zašto je ovaj obilazak nešto vredno vašeg truda, vremena i novca.
Penjete se brzo, jer su i iza i ispred vas turisti koji čine to isto. Hodnik je taman toliko širok da možete, tamo gde nije razdvojen na dva dela (jedan za one koji se penju, drugi za one koji silaze), da se mimoiđete s onima koji se spuštaju. Na nekim delovima (jedan od njih je dugačak 19 metara, što zvuči znatno kraće nego što deluje dok se njime penjete) hodnik je svega jedan metar visok. U nekom trenutku uspona zastanete kako biste došli do vazduha, i istog trenutka shvatite da je vaš postupak besmislen – do kog ćete vazduha doći kad ga nema? Uspon se završava kraljevom odajom, prostorijom nešto veće visine, u kojoj možete malo da protegnete noge i uhvatite koju mrvu vazduha više. U toj odaji je sarkofag, prazan. Ostanete unutra koji minut, i zatim se spustite i izađete iz piramide. Nije dozvoljeno unošenje fotoaparata, njih ostavljate na ulazu; ako želite, ljubazni čuvari će vas fotografisati kad izađete.
I, šta je tu toliko veličanstveno? Sam osećaj dok ste u piramidi. Taj kamen oko vas deluje neverovatno solidno; čak i ako ste klaustrofobični, ne deluje vam kao da bi se ikad mogao srušiti i pasti na vas. Unutar ste ogromne građevine napravljene od nečeg što već na sam pogled, a još i više na dodir, deluje neverovatno čvrsto – deluje kao da je pravljeno da traje večno, i čini vam se da će upravo toliko i trajati. Bila bi to momentalna smrt da se nešto toliko veliko i teško sruši na vas, ali nemate apsolutno nikakav strah da bi to moglo da se desi – ikad. Delić te večnosti i te solidnosti ostaju s vama i nakon što napustite piramidu (ostaje vam i upala mišića, čak i ako niste potpuno van forme – može da pomogne ako pre uspona ili odmah potom uzmete analgetik, koji će sprečiti gomilanje mlečne kiseline u mišićima).
Osećaj dok ste u piramidi i iskustvo koje nakon toga ostaje s vama nešto su što se rečima može nagovestiti, ali ne i u potpunosti preneti. Ako ikada budete u prilici da obiđete Keopsovu piramidu, naš savet je da tu priliku ne propustite – iskustvo koje ćete steći je zaista teško uporediti s bilo čim drugim, a vredno je i napora i dugotrajne upale mišića.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Otkako sam, pre sedam godina, posetila Egipat i videla piramide, ostala sam frapirana, skoro hipnotisana njima. To je bio neverovatan događaj i osećaj. Nisam imala priliku, zbog zdravstvenog stanja, da se penjem i ulazim u piramidu, ali posmatrajući je iz žablje perspektive nisam nikako mogla da se okrenem i krenem dalje. Mislim da me je monumentalnost Keopsove piramide hipnotisala i zauvek vezala za sebe. I sad kad se setim i pomislim da stojim ispred piramide, meni se prosto odseku noge i obuzme me onaj čudan osećaj koji sam imala stojeći ispred piramide. Posle toliko godina i raznih putovanja, jedina mi je želja da opet odem u Egipat, tj. da posetim piramide.