U trendu

Vijetnamska kuhinja

Negde je neko davno rekao da ljudi iz zadovoljstva ili nužde jedu sve i da u tome nijedan narod nije izuzetak, a kad je u pitanju Azija – onda je to pravilo. Vijetnamci jedu sve i u tom pogledu se ne razlikuju od svojih suseda. Ne razlikuju se ni u pogledu značaja koji pridaju hrani. U siromašnoj, mnogoljudnoj zemlji svaki obrok danas, od davnina je gozba i za sutra.

U pogledu raznovrsnosti i kvaliteta, vijetnamska kuhinja nimalo ne zaostaje za kineskom, iako razliku zbog blizine i tesnih veza nije lako uočiti. Pirinač, povrće i riba čine i u Vijetnamu i u Kini osnovu, na koju se dodaju začini i kombinuje hiljadu i jedan način pripremanja finalnog proizvoda.

Riblji sos „nuoc mam“ je vijetnamski nacionalni sos. Kažu da im je to i hrana i začin i izvor minerala i vitamina neophodnih organizmu i da ih je to održalo u godinama gladi. Preliveno i začinjeno ovim sosom, sve se moglo jesti.

Prave ga na sledeći način: sitnu belu ribu stave na asure i drže nekoliko dana na vrelom suncu, a zatim je slažu u bure – red riba, red ljute paprike, red crnog bibera, red morske soli i tako do vrha. Onda to dobro nabiju, pritisnu kamenom odozgo i ostave na suncu. Bure je na dnu probijeno rupicama, ispod njega je posuda i kako sve to vri – tako u sud kaplje sos.

Nacionalno jelo broj jedan je supa „fo“, ali se visoko ceni i „tit co“, meso pripremljeno na 12 načina.

Evo recepta za lonac supe fo dovoljan za dvoje, prepisan iz jednog starog vijetnamskog kuvarskog priručnika:u veliki lonac uspite litar vode i kad provri, ubacite pola kilograma pilećeg, goveđeg ili svinjskog mesa bez kostiju, sitno iseckanog na rezance. Kad provri, utišajte vatru i dodajte pola litra „stoka“ od goveđih kostiju kuvanih satima i satima na tihoj vatri tako da voda vri, a nikad ne provri. Kad ste usuli „stok“ i dobro promešali, ostavite desetak minuta da supa vri, ali da ne provri. Minut-dva pre nego što ćete lonac skinuti s vatre, ubacite šaku sitno seckanog peršunovog lišća pomešanog sa sitno seckanim mladim crnim lukom, dodajte još nekoliko strukova tog istog luka, dve-tri „otrovno“ ljute crvene paprike, pedesetak zrna crnog bibera i iscedite pola limuna. Na kraju, preko svega ubacite koliko možete prstima da zahvatite suve, krupno tucane ljute paprike – i to je to, to je vaša supa fo!

To, međutim, još nije sve: „fo“ nije „fo“ ako uz njega ne ide i tanjir sa nudlama od pirinčanog brašna. Uz supu fo spremanu za praznike i posebne prilike ide i „treći tanjir“, tanjir sitno seckanog suvog goveđeg (u Vijetnamu bivoljeg) mesa naglo proprženog na ulju od sezama ili kikirikija pomešanog sa suvom, krupno tucanom ljutom paprikom.Vijetnamci sve to još obilno zaliju ribljim sosom „nuoc mam“, čiji ukus zahteva čašicu žestoke rakije od pirinča pre i flašu mlakog hanojskog piva posle jela.

Kada je reč o drugom jelu, „tit co“, pripremljenom od mesa na 12 načina, za nas Evropljane, stvar je malo složenija – jer, ne radi se o bilo kakvom, već o psećem mesu!Pseće meso pripremljeno na razne načine jedu stanovnici Jugoistočne Azije, Koreje, Kine, mnogih zemalja Južne Amerike itd. Jesti ili ne jesti „tit co“ – pitanje je na koje svako mora da odgovori za sebe.

U vezi sa svim ovim postiji i jedan vic:

Našli se Amerikanac i Vijetnamac u restoranu, pa je Amerikanac poručio:

– For me Hot Dogs with sweet aple-sauce, please.

A Vijetnamac:

– For me Whole Dog with chilly-sauce, please…

Što se ostalih jela sa vijetnamskog jelovnika tiče, posle izvesnog vremena, čoveku postane sve isto kao i kod nas. Osnovni sastojak svakog jela čini pirinač, pileće meso ili riba idu kao prilog uz pirinač, a razliku čine ulja tropskih biljaka, na kojima se jela pripremaju, i začini koji im daju ukus.

Mihajlo Hornjak

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike