U trendu

Đoković se otvorio: „Žalim što…“

Novak Đoković proglašen je za najboljeg sportistu godine po izboru uglednog francuskog „Ekipa“, pa je za taj medij i dao intervju.

Osvrnuvši se na 2021. godinu u kojoj je osvojio tri Grend slema i tako se izjednačio sa Rafaelom Nadalom i Rodžerom Federerom.

Sada svi imaju po 20 najvrednijih trofeja, ali je bilo i pehova poput poraza u polufinalu Olimpijskih igara u Tokiju, kao i u finalu US opena koje je završio u suzama.

„Ovo je bila jedna od onih posebnih godina u životu, ne samo u smislu rezultata, već i svih tih rekorda, pa pandemije, svih tih emocija na i van terena. Drago mi je što je posle svega 2021. gotova“, izjavio je Đoković.

Osvrnuo se na taj poraz u Njujorku od Danila Medvedeva.

“Danil je tog dana igrao bolje od mene. Imao je tako jasan plan igre i pride ga je divno sprovodio u delo. Iskreno, nije mi ni dao mnogo šansi… Servis mu je bio nepredvidiv, s dosta varijacija, pogađao je svaki ćošak terena”, iskren je Đoković.

Kada je napravio brejk u trećem setu i delovalo je da se vraća, publika je stala na stranu Srbina, što niko nije očekivao, pa ni on i suze su same krenule.

„Bio je tu i element energije. Uobičajeno, kad izađem na teren u velikim mečevima, nisam baš favorit u srcima navijača. I pripremio sam se za takvu vrstu atmosfere. A onda, skoro ceo stadion je uz mene! Osetio sam to čim sam izašao na teren. Nisam to očekivao i bio sam uhvaćen spuštenog garda. Plakao sam prvo zbog te neverovatne podrške. Bile su to suze radosnice. Zbog sve te ljubavi. Onda su se te suze radosnice pretvorile u suze tuge. Nisam se naravno predavao, ali sam osećao da ću se vrlo, vrlo teško vratiti u situaciju da pobedim“, rekao je i priznao da žali samo zbog jedne stvari:

„Žalim samo zbog toga što nisam zaplakao ranije. To oslobađanje je stiglo prekasno. Posle toga sam mu uzeo servis, osvojio naredni gem, ne kažem da bih pobedio da sam ranije zaplakao, ali ko zna? Ali hej, zaista verujem da se u životu sve dešava sa razlogom. Kao da Bog ili univerzum ili šta god odlučuju šta će da se desi tog dana“.

Do tog momenta imao je 27 uzastopnih pobeda na Grend slemovima, ali su emocije posle svega morale da izađu na videlo.

“Rolerkoster emocija. Svi su preživeli težak perioda. Ali mi smo bili primorani da zbog posla putujemo u različite zemlje i u svakoj su bila različita pravila. U takvim okolnostima je veoma teško ostati psihički zdrav, sačuvati sve one rutine koje ti dozvoljavaju da budeš najbolji ti“.

Sada stiže nova generacija, koju predvodi drugi teniser sveta Danil Medvedev.

“Dopada mi se njegov karakter. On šalje svima istu sliku: ‘Ja sam to što jesam, nikoga ne kopiram’. Možda zvuči konfuzno, ali češće nailazimo na mlade igrače koji se tek pojavljuju i odmah govore o starijima, u fazonu: ‘On je moj idol, želim da budem kao on’. A Danil je autentičan i dopada mi se to“.

Potom i Aleksandar Zverev, koji mu je takođe ostao dužan ove godine.

„Poznajem mu starijeg brata Mišu, ista smo generacija, igrali smo dosta na juniorskim turnirima. Miša je dolazio sa porodicom na te turnire, pa je i Saša bio tu… Uvek sam mu bio na raspolaganju, da udelim savet, da ohrabrim. I uvek je slušao, poštovao, divio se, podržavao me na treninzima. Naš odnos je tako izgrađen. Često razgovaramo van terena. Jeste jedan od mojih najvećih rivala, ali s njim sam nekako najbliži“.

„Nadao sam se da ću ove godine da im bar još par puta isprašim guzice, u Tokiju i Njujorku, ali se na kraju se ovek šalimo oko toga. I volim to. To je ‘NextGen’ rivalstvo: Zverev, Đoković, Medvedev“, zaključio je Đoković.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar