Kada bi navijači igrali umesto Đokovića

Najmanje tri puta su se navijački apostoli odricali Đokovića. Prvi put, kada je 2010. promenio ishranu i smanjio težinu, drugi put kada je 2014. počeo saradnju sa Bekerom i treći put 2016, kada je istu saradnju prekinuo. I najmanje dva puta su se pokajali, jer su 2011. i 2015. bile najuspešnije godine u njegovoj karijeri.

Bilo je i mnogo pojedinačnih poraza i drugih perioda krize, kada su se navijači pitali zašto je nepobedivi odjednom postao lako pobediv, dajući odmah savete šta treba da jede, kako da servira, šta da nosi oko vrata i koga da sluša.

U međuvremenu, gotovo neprimetno, teniski mag je ušao u 30. godinu, doba u kom su Federer i Nadal zajedno osvojili jednu grend slem titulu. Kada je Švajcarac, sa nepunih 29, briljantno pokorio Melburn 2010, Džon Mekinro mu je s oduševljenjem predvideo najmanje 20 grend slem titula, a bila je još samo jedna, na Vimbldonu 2012.

Đoković sada prolazi ono što su već doživeli Federer, Nadal i Sampras u dugim karijerama trojice najtrofejnijih tenisera. Sportista koji su doživeli toliku nadmoć nad drugima, da im manje od toga nije privlačno, a više od toga teško mogu. To je neka vrsta sindroma veterana – ne po godinama nego po trajanju na vrhu – da više ne „grizu” istim žarom, jer ne znaju zašto bi. Borg je to rešio po kratkom postupku, odlaskom u penziju sa 26 godina.

Za našim teniserom je decenija nadmoći, neprekidne igre na ivici snage i nerava, sa ko zna koliko mečeva dobijenih na mišiće i karakter, kada je za sve druge bivao otpisan. Samo tako je u Melburnu 2012. mogao da igra sa Marijem gotovo pet sati, a potom sa Nadalom još sat duže. I da na kraju pobedi.

I to ne može večito da traje, pogotovo kada dođu porodica i dete, kada pobeda u meču protiv 117. na svetu više ne znači koliko rivalu žednom šampionske krvi. Posebno u trenucima mrcvarenja na terenu – u petom setu i petom satu – kada gubi onaj ko se u jednom času zapita: za čije babe zdravlje?

Kada navijači kažu: „To nije taj Novak, urekli ga, omeli ga…”, valja dodati da posle decenije neprekidne borbe i ne može da bude isti. Ne određuju hrana i okruženje čoveka, nego čovek bira hranu, prijatelje i prioritete. Bira da nastavi ili prekine. Možda neće srušiti sve rekorde, možda nas neće više zabavljati, a svakako nam neće popraviti penzije, plate i puteve. Ali, pružiće nam zadovoljstvo da čekamo na njegov naredni potez. I, potom, šta god da bude, da dugo raspravljamo zašto nije slušao navijače i bio još bolji.

(Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.