Ne želi da ‘uzme’ još 30 miliona evra zbog obećanja koje je dao majci (foto, video)

Habib Nurmagomedov bio je i više od velikog šampiona. Borac neverovatne jačine i otpornosti, velike svestranosti i izuzetne okretnosti. Borac kakav se rađa, fanovi vole da kažu, jednom u sto godina. Borac koji je za svoj sport predstavljao što i Rodžer Federer za tenis ili pak Luis Hamilton za formulu 1.

A takvim ga je, svakako, učinila i njegova dagestanska krv, odnosno pripadnost narodu Avara. Ovaj nomadski narod čiji su pripadnici odlični jahači i koji su na svojim brzim konjima u davnim vremenima prodirali i do Jadranskog mora da bi se na kraju skrasili na obalama Kaspijskog jezera, odnosno na teritoriji današnjeg Dagestana, autonomne ruske republike u blizini Azerbejdžana.

Ipak, nimalo očekivano, posle 29. pobjede u nizu Nurmagomedov se oprostio od karijere u suzama. Sa samo 32 godine, što je za današnje standarde zaista prerano. Učinio je to nakon još jedne atraktivne pobede, ali i samo jedne izgubljene runde u karijeri i to od (pre)samouverenog Konora MekGregora.

Nakon što je gušenjem svog američkog izazivača Džastina Gejdžija primorao na predaju, Habib se rasplakao kao kišna godina. Bile su to suze posvećene njegovom, ove godine, preminulom ocu Abdulmanapu, kojeg je, preko njegovih hroničnih zdravstvenih problema, dokrajčio koronavirus. Bio je to jači udarac od bilo kojeg primljenog u ringu, nakon kojeg ga je njegova majka molila da se više nikad ne bori bez oca.

– Tri dana razgovarali smo o ovoj borbi i na kraju je majka pristala da odradim još jednu i nijednu više. Dao sam majci svoju reč i tako će i biti. Ovo je kraj moje karijere.

I ovaj put, poslednji put, Habib je u kavez izašao s vunenom šubarom (papahom) na glavi “koja ga je prisiljavala da ni pred kim ne savija kičmu”. Papaha je karakteristična za kavkaske narode koji imaju izreku: “Ako je glava na ramenima, na njoj mora da bude i papaha” ili: “Papaha se ne nosi zbog hladnoće, nego zbog časti”. U Dagestanu je čak postojao običaj da se devojke prose uz pomoć papahe.

Nije poznato da li je i Habib tako zaprosio svoju suprugu, čije ime se nikad nije pojavilo u javnosti pa tako, na njegovim Instagramu, nema slika ni životne partnerke niti njihovo dvoje dece. A moglo bi se dogoditi da se sada i on nađe u medijskoj izolaciji, živeći svoj život u Mahačkali, glavnom gradu Dagestana.

A svoje borilačke treninge, Habib je započeo još kao petogodišnjak rvajući se s medvedom. Koliko god vam to zvučalo čudno, zaista postoji videozapis kako se jedan živahni mališan rve s jednim medveđim mališanom (na lancu), očigledno nekom vrstom “kućnog ljubimca”. Već iz tog se vidi da je Habib bio odgajan ne samo da bude profesionalni borac nego i ratnik pa su se njegova obuka sastojala i od plivanja u suprotnoj strani rečne struje u brzacima i sličnih zadataka.

Ali isto tako, Nurmagomedov senior odgajao je sina da bude idol mladim muslimanima koje svojom karijerom poziva na bavljenje sportom, a ne insistiranjem na netrpeljivosti u međureligijskim suprotnostima. I zato Habib i jeste postao Muhamed Ali svog sporta, narodni šampion, zapravo “ponosni muslimanski šampion u islamofobnom svetu”, kako je glasio naslov u jednom turskom mediju.

I zaista, Habib je bio prihvaćen i u muslimanskom i nemuslimanskom svetu, u ovom drugom najviše zbog svoje urođene skromnosti i jednostavnosti, koja je kilometrima daleko od anglosaksonske bahatosti jednog Konora MekGregora.

Kada je Habib, potpisavši ugovor s UFC-om, stigao u Ameriku, nije znao ni da beknu engleski pa se događalo da se nađe izgubljen u prevodu. Jednu takvu anegdotu ispričao je američki trener koji je s njim radio, Havijer Mendez:

– Kada bi me pitali kakav je Habib, ja bih rekao da je neverovatan, ali bih voleo da me više sluša. Naime, kada god bih mu ja rekao da se opusti, da stane, on bi nastavio još žešće. Nakon nekog vremena priznao mi je da je mislio da rič “relax” znači “jače”.

A nasrtao je Habib na svoje protivnike sve jače i jače, a protiv Majkla Džonson bio je toliko dominantan da je, udarajući Amerikanca, govorio: “Predaj se, znaš da zaslužujem borbu za titulu.” Već tada je rekao da je njegov san a ode u penziju kao nepobeđen i to je i učinio. Sa “samo” 30 miliona dolara zarađenih od borbi i reklama, a s lakoćom je mogao a zaradi s još toliko. Ali, majka je rekla “dosta je bilo, sine” i sin je odlučio da održi dato obećanje.

(Večernji.hr)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.