U trendu

AFP: Putin trijumfalni pobednik na predsedničkim izborima po njegovoj meri

Prema prvim podacima posle tri dana predsedničkih izbora u Rusiji, Vladimir Putin je pobedio sa oko 87 odsto glasova na izborima koji su bili po njegovoj meri kako bi garantovali njegov „trijumf“, u odsustvu opozicije desetkovane represijom i koja nije imala svoje kandidate.

Prema ruskoj izbornoj komisiji, Putin je posle prebrojavanja glasova na 36,3 odsto biračkih mesta dobio 87,47 odsto glasova.

To je rekord za Putina ko je na prethodnim izborima uvek dobijao između 64 i 68 odsto glasova.

„Kolosalna podrška“, „neverovtno očvršćenje“ društva – ruska televizija je umnožila superlative da opiše pobedu šefa države, posle izbora sa kojih je opozicija isključena posle nemilosrdne represije.

Bivši predsednik, drugi čovek Saveta bezbednosti Rusije, Dmitrij Medvedev, pozdravio je Putinovu „eklatantnu pobedu“.

„Rusija je napravila svoj izbor“, rekla je šefica izborne komisije Ela Pamfilova i najavila rekordni odziv birača od 74,22 odsto.

Kremlj je saopštio ruskim medijima da je Putin obavešten o preliminarnim rezultatima.

Tim ruskog protivnika Kremlja Alekseja Navaljnog, koji je sredinom februara preminuo u zatvoru, s druge strane je ocenio da rezultat „nema veze sa stvarnošću“.

Vlasti su ranije navele da ruski narod mora da bude „ujedinjen“ iza svog lidera, predstavljajući ukrajinski sukob kao nešto je Zapad izmislio da uništi Rusiju.

Napad na Ukrajinu, koji je pokrenuo Putin u februaru 2022. i kojem se ne nazire kraj uprkos desetinama hiljada mrtvih, bio je pozadina za glasanje, posebno pošto su napadi na rusku teritoriju ove nedelje pojačani.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je Putin čovek „opijen moći“ koji želi da „vlada večno“.

Poljska i Velika Britanija ocenile su da predsednički izbori nisu bili ni „slobodni ni fer“, a Varšava je zaključila da stoga „nisu legalni“.

U Rusiji vlasti nisu ostavile mesta protivnicima vlasti. Tri druga izabrana kandidata bila su po meri Kremlju, jer nisu osudili invaziju na Ukrajini, niti su pomenuli represiju koja je kulminirala smrću Alekseja Navaljnog u arktičkom zatvoru sredinom februara.

U tom kontekstu, supruga pokojnog kritičara, Julija Navalnaia, pozvala je njegove pristalice da se pojave u velikom broju tako što će svi istovremeno, u nedelju u podne, glasati protiv ruskog predsednika.

I sama je glasala posle nekoliko sati čekanja u ogromnoj gužvi ispred ruske ambasade u Berlinu. On je rekla da je na glasačkom listiću napisala „Navaljni“.

Ispred mnogih drugih ruskih ambasada, velike mase ljudi su izašle da glasaju u podne širom sveta, sa desetinama hiljada Rusa koji su otišli ​​u egzil od početka invazije na Ukrajinu zbog represije i straha od mobilizacije u vojsku.

Na mestima u Moskvi, kao i u Sankt Peterburgu, formirali su se veliki redovi u zakazano vreme. Ali ispred drugih biračkih mesta gužve nisu delovale naročito velike.

Na groblju gde je sahranjen Navaljni, i dalje stižu posetioci koji ostavljaju sveže cveće, a danas su bili i listići, verovatno glasački, na kojima je pisalo njegovo prezime.

Mobilizacija opozicije se odvijala mirno, ali je nevladina organizacija OVD-Info, specijalizovana za praćenje represije, prijavila najmanje 77 hapšenja u Rusiji zbog različitih oblika izbornih protestnih akcija.

Portparolka ruske diplomatije Marija Zaharova je sa svoje strane potvrdila da glasači koji su masovno odlazili u ambasade, poput Pariza, Londona i Berlina, nisu pristalice opozicije.

„Došli su da glasaju, da iskorite priliku koju im je njihova zemlja, Rusija, pružila uprkos svim pretnjama sa Zapada“, napisala je Zaharova na Telegramu.

Izbornu nedelju obeležili su smrtonosni vazdušni napadi i pokušaji kopnenih upada iz Ukrajine na rusku teritoriju, kao odgovori na svakodnevna ruska bombardovanja i napade na suseda više od dve godine.

Jutros je 16-godišnja devojka ubijena u vazdušnom napadu na grad Belgorod, blizu granice i koji je vrlo često gađan. U popodnevnim satima u istom regionu je preminula još jedna osoba, a 19 je povređeno.

Uprkos tim napadima, dugotrajnom smrtonosnom sukobu i sve više ograničenim slobodama, Putin može da računa „na veoma realnu popularnost“, ocenila je agencija Frans pres.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar