Predsednik Francuske Emanuel Makron je „kockarskim potezom sve ili ništa“ – raspisivanjem hitnih parlamentarnih izbora, zaprepastio evropske partnere i na rub vanrednih izbora gurnuo i takođe ključnu zemlju Evropske unije, Nemačku, gde se na izborima za Evropski parlament(EP) urušila vladajuća koalicija.
To je pokazalo da su Evropskoj uniji potrebni novo vođstvo, naročito dugo stabilan nemačko-francuski „zamajac razvitka“ i je potrebno posebno jasnije viđenje budućnosti – ocena je analitičara i medija u EU.
Vlada socijaldemokrata, zelenih i liberala u Nemačkoj više nema ugleda i snage ni u EU, ni u samoj toj zemlji i ključnu ulogu će imati demohrišćani – pobednički na izborima za EP, koji će dati i novog kancelara, sve govori njihovog lidera Fridriha Merca, a možda i Markusa Zedera iz Bavarske.
Postavlja se pitanje da li će prevladati zamisli o političkom jačanju Uniije ili će jake desničarske, nacionalno-državno opredeljene snage uspeti da iznutra razgrade Uniju i više je pretvore u savez suverenih država.
Tome teže ne samo sad nadmocna francuska stranka „Nacionalno okupljanje“, već i ojačana vlada italijanske premijerke đorđe Meloni, nova vlada u Hagu, mađarski premijer Viktor Orban.
Pred Evropskom unijom su bitne odluke o daljoj „zelenoj tranziciji“, uz troškove koje jako osporavaju ne samo krajnji desničari, odluke o digitalizaciji, jačanju privredne konkurentnosti, naročito kad SAD i Kina državnim parama jako pomažu svoje kompanije, o bolnoj borbi za slamanje nekontrolisane masovne imigracije, o strategijskoj autonomiji.
Skoro sve tvrde desničarske snage i političari su protiv proširenja Unije, naročito Ukrajinom.
Tu je odmah i ključno geopolitičko pitanje rata u Ukrajini i stav dobrog dela tvrde desnice je da treba obustaviti slanje oružja, ako ne baš i finansijsku pomoć, i tražiti mirovno rešenje.
Ako bi u novembru na američkim predsedničkim izborima pobedio Donald Tramp koji govori da bi suzio veze s EU i odmah prekinuo rat u Ukrajini, ne samo sektori tvrde desnice, nego i većina u EU strahuje da bi se „Unija obrela prepuštena sama sebi i kad je u pitanju pomoć Ukrajini u novcu i oružju, i kad je reč o tome da mora da organizuje sopstvenu bezbednost“, kako ukazuje u analizi španski dnevnik „Pais“.
Činjenica da su demokratske i proevropske stranke osvojile najveći broj poslaničkih mesta na izborima za EP je delom odagnala strahovanja da će krajnje i ekstremno desničarske stranke s povećanim brojem poslanika moći da bitnije utiču na odluke i politiku Unije.
Ali je ujedno jasno da su se odnos političkih snaga i pogledi građana u EU promenili u toj meri da će uspon tvrdih desničarskih stranaka imati – što se upravo vidno dogodilo u Francuskoj, a i u Nemačkoj, na buduće politike država-članica i na izbore koji slede u više zemalja evropske dvadesetsedmorice.
Tvrde desničarske stranke su već osvojile vlastu u bitnim članicama Unije – Italiji i Holandiji, ušle su u vlast i u skandinavskim zemljama.
I dok se u analizama još raspliće to s kojim ciljem je Makron odlučio da „stavi sve na kocku“ i pokuša da spreči velike izglede krajnje desničarskog „Nacionalnog okupljanja“ da se prvi put u francuskoj istoriji domogne vlasti, mnogi političari i mediji u EU smatraju da Uniji preti potres magnitude „Bregzita“ – izlaska Velike Britanije iz članstva.
To, pored ostalih, navodi pariski dnevnik „Mond“ koji kaže da je „Makronov pokeraški potez izazvao ledenu jezu u Briselu, iako je veliki paradoks da niko ne može sumnjati u strastveni angažman francuskog predsednika za evropsku stvar“.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com