U trendu

AP: Smrtonosni napad potresao Moskvu, posejao sumnje u bezbednost

Šokirani Rusi donosili su danas cveće i plišane medvediće pred koncertnu dvoranu „Krokus Siti“ na periferiji Moskve da bi odali počast prema više od 100 poginulih u jezivom napadu koji Islamska država kaže da je izvršila.

Ožalošćeni su kačili cveće na ogradu i gomilali ga na tlu nedaleko od koncertne sale gde su napadači otvorili vatru na publiku u koncernoj sali i podmetnuli eksploziv koji je izazvao ogroman požar. Usred tuge, vatrogasci su izvlačili tela iz ruševina i gasili vatru.

Na video-snimcima na društvenim mrežama vidi se polaganje sveća i cveća u znak sećanja na poginule i ranjene na spomenike širom Rusije i u ruskim ambasadama u inostranstvu.

Napad se dogodio samo nekoliko dana otkad je predsednik Vladimir Putin učvrstio vlast obezbeđujući rekordan peti mandat pošto je oštro potisnuo glasove opozicije tokom duboko „koreografisanih“ izbora. Napad je bio najsmrtonosniji u Rusiji poslednjih godina i ostavio je koncertnu dvoranu u ruševinama.

Napad je napeo živce u Moskvi i podsetio na slične napade u prvim godinama Putinovog predsednikovanja. Iako je Islamska država preuzela odgovornost, Putin je prst uperio u Ukrajinu, gde Rusija vodi rat koji se razvlači već treću godinu. On nije naveo nikakve dokaze za tu tvrdnju.

Kako je broj nađenih poginulih rastao i Putin je naređivao sve jače mere bezbednosti širom zemlje, a neki Rusi pitaju o tome.

„Svuda su kamere koje mogu pratiti ljude iz opozicije koji idu na miting, a zaustavljaju ih i u metrou. Ali osnovna bezbednost nije funkcionisala na javnom događaju“, rekla je u Moskvi Ekaterina koja nije htela da kaže prezime, kao ni drugi građani – sagovornici agencije AP.

„Da li to znači da su kamere usmerene na ljude koji nose knjigu… ali možete da nosite bombu ili kalašnjikov, i to će biti u redu?“, pitala je ona pozivajući se na snimke s društvenih mreža na kojima se vide napadači u koncertnoj dvorani s automatskim oružjem.

Ruska državna televizija je u prvi plan stavila na saučešća stranih lidera i izlive tuge širom Rusije. Objavila je fotografije osumnjičenih i zvaničnike koji posećuju bolnice i upravljaju operacijom čišćenja.

„Jutros sam se probudio i odlučio da definitivno moram da dođem ovde“, rekao je Mihail za AP kod koncertne sale. „Nema reči za takav ološ… ono što su uradili je užasna stvar“.

„Nisam mogla da prestanem da plačem“, rekla je Elvira.

Ruske novinske agencije su prikazale ljude u redu da daju krv. Rekli su da je više od 3.000 ljudi već dalo krv za preživele žrtve napada.

Uprkos opštem izveštavanju, državnoj televiziji nedostajale su ključne informacije o napadu, zbog čega su neki prozapadni Rusi tražili detalje na drugim mestima.

„To je smešno jer se to dogodilo u mom gradu, a pitala sam prijatelje koji žive u inostranstvu“, rekla je Ekaterina.

Rusiji nisu nepoznati masovni napadi sa velikim brojem žrtava.

Tokom ranih 2000-ih i 2010-ih, niza samoubilačkih bombaških i drugih napada bilo je širom Moskve, uključujući opsadu pozorišta „Nord Ost“ 2002. godine, u kojoj su 132 taoca i 40 čečenskih napadača umrli zbog pogrešnog odgovora ruske spasilačke službe.

Većinu napada izveli su islamistički separatisti sa Severnog Kavkaza, ali su napadi uglavnom prestali poslednjih godina. Relativno odsustvo takvog nasilja uljuljkalo je Ruse u osećaj sigurnosti, čak i dok se vojska bori u Ukrajini.

„Bojim se da ćemo se možda vratiti u vreme čečenskih ratova“, rekao je Mihail Bacin u centru Moskve, misleći na bombaške napade na stambene zgrade u to vreme. „Zaista bih voleo da se to ne dogodi i da ovaj teroristički čin ostane usamljen događaj“ – dodao je on.

Činjenica da vlasti nisu bile u stanju da spreče naoružane napadače da divljaju koncertnom dvoranom u kojoj su, kako se izveštava, već bile mere bezbednosti, uplašila je mnoge Ruse.

U grupi na društvenim mrežama za naselje južno od koncertne dvorane i tržnog centra, Rusi su razgovarali o tome koje mere predostrožnosti će odmah preduzeti. Nekoliko je predložilo da privremeno prestanu da posećuju tržne centre i prometna mesta.

„Ne želim više da idem nigde gde je mnogo ljudi“, rekla je Ekaterina i dodala da je otkazala jedan dogovoreni odlazak u pozorište.

Putin je napad nazvao „krvavim, varvarskim terorističkim aktom“ i pozvao „naše drugove na frontu i sve građane u zemlji“ da se okupe.

U govoru svima širom zemlje, rekao je da su ukrajinske vlasti pokušale da „naprave prozor“ da osumnjičeni za napad u Moskvi pobegnu preko granice.

„Neki moji prijatelji veruju u teoriju o umešanosti Ukrajine, ali ne mogu da zamislim da bi to mogla biti istina“, rekla je Elvira i još nekoliko Rusa koji su razgovarali za AP.

Pored toga, oni su pitali zašto ruske službe bezbednosti nisu osujetile napad.

„Zašto kažu da je bilo upozorenja stranih službi bezbednosti, a da su naše službe bile potpuno ravnodušne?“ –  pitala je Olga u Moskvi, pozivajući se na izveštaje da su zapadne vlade upozorile ruske zvaničnike da se planira napad. „Kako se to može dogoditi 2024. godine?“ – njoj to nije jasno.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar