Mediji, životna sredina, radnička prava, digitalna bezbednost, SLAPP tužbe i mentalno zdravlje neke su od tema o kojima su tokom tri dana Konvencije angažovane demokratije (EDI) u Skoplju diskutovali aktivisti, novinari, predstavnici organizacija civilnog društva i zainteresovani građani iz celog Zapadnog Balkana.
Zamišljena kao okvir za deljenje ideja, iskustava i dogovaranje saradnje, Konvencija angažovane demokratije okupila je aktivne društvene činioce iz čitavog regiona u kom države, po mnogim pitanjima međuzavisne, dele sudbinu i u ovim oblastima.
Stoga je istaknuta važnost saradnje i razmene iskustava, ali i podrške i solidarnosti. Fokus je bio na ključnim izazovima i mogućnostima u složenom političkom i geopolitičkom okruženju.
Od 21. do 23. maja u Skoplju je održan niz interaktivnih radionica, diskusija i formata za umrežavanje.
Vedran Džihić sa Instituta za demokratski angažman Jugoistočne Evrope (IDESE) istakao je kao najvažnije utiske konferencije važnost zajednice i međusobnu brigu.
„Kreiramo prostor u kom možemo da se susrećemo, ohrabrujemo i stvaraju se nove ideje, novi projekti. Ovakva vrednost zajednice je fundamentalna“, rekao je on u Skoplju.
Tokom razgovora u Skoplju o studentskim protestima, dodao je, došlo se do zaključka da ukoliko je neko uporan i hrabar može dati život nečemu novom.
„Razgovarali smo i o mentalnom zdravlju i bilo je važno da pokažemo još jednom da je briga jednih za druge, dakle susretanje, otvaranje, pokazivanje poverenja, solidarnosti, pokazivati slabosti, proces koji je fundamitalan“, rekao je i istakao da veruje da zajednica koja se formira kroz ovakve konferencije razvija međusobnu brigu, čega nema kod autoritarnih lidera.
Konvenciju organizuju Evropski fond za Balkan (EFB) i Institut za demokratski angažman Jugoistočne Evrope (IDESE), a pre Skoplja održana su dva izdanja u Beogradu (2021) i Prištini (2023).
Bojana Tamindžija iz Centra za politike emancipacije istakla je da su radnička prava gotovo zaboravljena, ali da u regionu građani dele istu studbinu.
„Od 80-tih smo postali jefina radna snaga. Da bismo to promenili potrebno je da se udružimo, sve nevladine organizacije i sindikati kao jedini institucionalni okvir koji ranici imaju“, rekla je.
Azra Berbić iz Fondacije AKT istakla je da je Zapadni Balkan postao najpoželjnija tačka za rudarske kompanije i strane vlade.
„Tokom radionica dogovorili smo se da nam fokus u narednom periodu bude na kritičnim sirovinama“, rekla je i dodala da je njima ovaj region bogat, zbog čega ga Evropska unija želi kao izvor kako ne bi više bila zavisna od Kine.
Kao pozitivnu stvar istakla je to što su ljudi pružili otpor i što region ostaje ujedinjen, uz poruku – „nećete kopati“.
Mila Bajić iz „Share“ fondacije istakla je da je ljudima potrebna edukacija kako da se zaštite na internetu.
„Jasno nam je da diskursi, ideje koje se dele, polarizacija, porast fašizma i opresije – dešava se onlajn. Potrebno je naučiti kako možeš da se zaštitiš, šta se radi u različitim situacijama i kakve navike treba razviti na mreži“, rekla je.
Uroš Jovanović iz Građanskih inicijativa rekao je da je tokom radionice o SLAPP tužbama grupa došla do zaključka da je javnost jedina preostala zaštita.
„Reč je o strateškim tužbama protiv učešća javnosti. Postalo je popularno podnositi ove tužbe. Cilj je iscrpeti nekoga, medije ili organizacije, finansijski, ali i u pogledu vremena, što utiče na rad ljudi“, rekao je.
Elvir Padalović, koji je vodio radionicu o medijima, rekao je na kraju skupa da je grupa razgovarala o potencijalnim rešenjima finansiranja medija ukoliko ne bude stranih i domaćih donatora, što je sve aktuelnija tema nakon povlačenja USAID-a.
„Situacija je jasna, zima ne dolazi, zima je došla. Moramo da razmišljamo o donatorima, promenila se njihova politika. EU će takođe postepeno napustiti Zapadni Balkan, ostaviće nas nepripremljene, vreme je da se trgnemo“, rekao je.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com