Podrška građana Zapadnog Balkana članstvu u Evropskoj uniji (EU) najmanja je u proteklih šest godina, ali poverenje u regionalnu saradnju nastavlja da raste i dostiglo je rekordnih 82 odsto ove godine, izjavila je u Tirani generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu.
Predstavljajući glavne nalaze 10. godišnjeg istraživanja Balkan barometar, Bregu je danas rekla da je podrška građana regiona članstvu u EU bila 39 odsto 2015. godine, da je dostigla vrhunac 2021. godine sa 62 odsto, a da sada iznosi 54 odsto, saopštio je RCC.
„Gledajući pozitivnu stranu, poverenje u regionalnu saradnju raste. Ove godine je rekordan procenat građana, 82 odsto, izrazio podršku, što je najbolji rezultat od početka sprovođenja istraživanja Balkan barometar 2015. godine“, kazala je Bregu na predstavljanju najvećeg istraživanja mišljenja javnosti i privrednika u regionu, koje finansira EU.
Ocenila je da to „pokazuje da je regionalna saradnja sama po sebi vredna, umesto da se sagledava u kontekstu evropskih integracija, kao što je ranije bio slučaj“.
„Nacionalističke politike se, međutim, i dalje smatraju glavnom preprekom regionalnoj saradnji. Iako poverenje i optimizam u regionu prati i doza opreza, postoje i znaci poboljšanja načina na koji ljudi posmatraju ova pitanja, s obzirom da se mišljenje javnog mnjenja razvija onoliko brzo koliko mu to politička odvažnost dozvoljava“, dodala je Bregu.
Predstavljajući istraživanje, sprovedeno među 6.000 građana i 1.200 privrednika iz svih delova Zapadnog Balkana, Bregu je ukazala da se zamor proširenjem EU odražava i u poslovnim krugovima, iako u nešto manjem obimu.
„Iako je podrška rukovodilaca iz poslovnog sektora članstvu u EU pala za sedam odsto tokom protekle godine, ipak je i dalje veća u odnosu na podršku javnosti, i iznosi 64 odsto“, navela je Bregu.
Ona je kazala i da 43 odsto građana „i dalje gaji nadu“ i veruje da će do pristupanja Evropskoj uniji doći do 2035. godine, a da četvrtina smatra da će proći više vremena.
„Ohrabrujuće je da manje ljudi nego prošle godine, njih 18 odsto, veruje da se njihova ekonomija nikada neće pridružiti EU, što je pad za 10 odsto od 2022. godine“, rekla je Bregu.
Na skupu, koji je otvorila sa šefom Delegacije EU u Albaniji Silviom Gonzatom, Bregu je kazala da je istraživanje pokazalo i da su sve veća povećanja cena i inflacije ove godine najveće brige građana Zapadnog Balkana, koji su protekle decenije najviše brinuli zbog ekonomske situacije ili nezaposlenosti.
„Ova promena nije nikakvo iznenađenje s obzirom da je inflacija na Zapadnom Balkanu gotovo dvostruko veća od inflacije u Evropskoj uniji (8,1 odsto u odnosu na 3,4 odsto), dok su cene hrane gotovo iste kao u EU, a naš bruto domaći proizvod iznosi samo polovinu evropskog“, rekla je Bregu tokom diskusije sa predstavnicima regionalnih organizacija mladih.
Bregu je navela i da je 2020. godine 26 odsto građana regiona imalo stav da im Zapadni Balkan pruža nadu, a da sada to važi samo za njih 12 odsto.
„Kada smo 2021. godine pitali građane da li su voljni da rade na Zapadnom Balkanu, samo je njih sedam odsto odgovorilo pozitivno, dok sada, u 2024. godini, to kaže njih 22 odsto“, navela je.
Istraživanje Balkan barometar ispituje stavove građana i privrednika o regionalnoj saradnji, evropskoj integraciji, poverenju u javne institucije i medije, najvećim brigama, zapošljavanju, klimatskim promenama, bezbednosti, digitalnom životu, transportu, vladavini prava, putovanju i drugim pitanjima.
Od 2015. godine, kada je istraživanje prvi put sprovedeno, anketirano je više od 65.000 građana i gotovo 13.500 privrednika.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com