U trendu

Brazil se suočava sa svojim bolnim nasleđem eksploatacije crnih robova

Izvršni menadžer za institucionalne odnose u državnoj Banci Brazila održao je govor pred oko 150 ljudi na forumu o istoriji ropstva u Brazilu gde je na prisilni rad bilo naterano više Afrikanaca nego u bilo kojoj drugoj zemlji.

„Banka Brazila traži oproštaj od crnaca“, rekao je Andre Mašado (Machado) pretežno crnoj publici u školi sambe Portela u Rio de Žaneiru.

„Direktno ili indirektno, celo brazilsko društvo bi trebalo da se izvini crncima za taj tužan period u našoj istoriji“, rekao je on.

Brazil, gde se više od polovine stanovništva izjašnjava kao crnci ili pripadnici dveju rasa, dugo se opirao obračunu sa svojom prošlošću. Ta nevoljnost je počela da popušta.

Javni tužioci su zbog istorijskih veza sa trgovinom robljemda počeli da ispituju Banku Brazila, drugu po veličini finansijsku instituciju u Latinskoj Americi po imovini, sa 380 milijardi dolara.

Njihova istraga mogla bi da donese preporuku, sporazum ili podnošenje tužbe, i pozvali su Banku Brazila da započne dijalog sa crncima u školi Portela u radničkom naselju Madureira.

Žislen Almeida e Kunja (Ghyslaine Almeida e Cunha), duhovni vođa afro-brazilske religije Umbanda, došla je u Rio iz amazonskog grada Belema i navela da je „ovo istorijski trenutak“. Ona je pozdravila izvinjenje i najavu mera, iako je banka nije obećala obeštećenje.

Oko pet miliona kidnapovanih Afrikanaca dovedeno je u Brazil, što je 12 puta više od broja odvezenih u kontinentalnu Severnu Ameriku, po procenama Transatlantske baze podataka o trgovini robljem.

Brazil je bio poslednja zemlja na zapadnoj hemisferi koja je ukinula ropstvo, 1888.

Pristanište Valongo u Riju, koje UNESCO naziva „najvažnijim fizičkim tragom dolaska afričkih robova na američki kontinent“, iskopano je tek 2011. godine.

Diskriminacija i dalje ostaje. Crnci i brazilski plemeni su siromašniji, češće u zatvorima i umiru nasilno. Manje od trećine rukovodećih pozicija zauzimaju te grupe, a one čine jednu četvrtinu predstavnika u Donjem domu Kongresa Brazila.

Senatski komitet je 7. decembra saslušao stručnjake koji tvrde da Brazil treba da da prioritet nadoknadi. A kada karneval počne sledeće nedelje, škola sambe paradirajući pred desetinama hiljada gledalaca i još milionima TV gledalaca predstaviće priču o Crncu čija porodica traži reparacije.

Brazilska žudnja za reparacijama raste i pridružuje se postojećim pokretima u inostranstvu. U SAD, Njujork, Kalifornija i Ilinois osnovali su radne grupe o tom pitanju. U novembru se Afrička unija udružila sa karipskim zemljama kako bi formirala „jedinstveni front“ da bi ubedila evropske zemlje da plate za „istorijske masovne zločine“. Institucije kao što su Univerzitet Harvard i Banka Engleske suočavaju se sa svojim istorijskim vezama sa trgovinom robljem, ali nijedna nije odobrila direktne finansijske reparacije.

Godine 2021. predsednik SAD Džozef Bajden je izrazio podršku saveznoj komisiji za proučavanje nacionalnog plana za reparacije za crne Amerikance, ali nije podržao nijedan od napora na nivou saveznih država.

Takve rasprave u SAD su inspirisale brazilsku neprofitnu organizaciju Educafro da tuži saveznu vladu u maju 2022. godine, rekao je za Asošijeted pres Irapua Santana, advokat koji je podneo tužbu. Ta organizacija koja se bori za bolji pristup obrazovanju za crne i Brazilce, između ostalih mera zahteva izvinjenje i fond za borbu protiv rasizma.

Brazil se dugo predstacljao kao „inkluzivna demokratija“ koja je ostavila rasizam iza sebe. Tek poslednjih decenija postojali su zajednički napori da se taj mit javno razotkrije. Ta zemlja se do sada uglavnom bavila nasleđem ropstva putem afirmativne akcije, posebno svojim zakonom iz 2012. koji obavezuje javne univerzitete da rezervišu određeni broj mesta za crnce.

Ali mnogi na desnici tvrde da je prošlost irelevantna i poriču da s duguje bilo kakva kompenzacija.

„Kakav dug? Nikada nikoga nisam porobio“, rekao je Žair Bolsonaro u TV intervjuu 2018. godine pre no što je osvojio predsedničku funkciju. Taj bivši lider i sadašnji zastavnik desnice doveo je u pitanje osnovu za kvote, rekavši da crno-bele ljude treba tretirati jednako. U oktobru je njegov sin predložio ukidanje kvota zasnovanih na rasama, a skoro jedna trećina senatora je podržala tu meru.

Ali, zagovornici pomirenja se ne slažu.

„Suočeni s užasom 350 godina ropstva, kvote za upis su nedovoljne. Moramo da proširimo diskusiju o reparacijama“, rekao je advokat Humberto Adami, predsednik Komisije za rasnu ravnopravnost Brazilskog advokatskog instituta.

To što se zahtevi za reparacije prvi put čuju u javnosti, na istaknutim mestima delimično je odraz političke klime koju je uveo levičarski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, koji je preuzeo dužnost u januaru 2023. Prošle godine, tužioci su započeli istragu Banke Brazil koja u tome sarađuje.

Njen najveći akcionar u jednom trenutku bio je Žoze Bernardino de Sa, trgovac robljem odgovoran za transport oko 19.000 Afrikanaca u Brazil, po istorijskom istraživanju koje je pokrenulo istragu tužilaca. Žoao Henrike Ulrih koji je 1842. godine uhvaćen kako vodi barake za robove u glavnom gradu Angole, bio je direktor te banke skoro deceniju.

Ta institucija je pored toga dozvoljavala klijentima da proglase porobljene crnce kao finansijsku imovinu da bi garantovali zajmove koji su izgradili ekonomiju Brazila – jedan od primera kako je „ropstvo centralno za formiranje Brazila“, rekao je Tijago Kampos Pesoa, jedan od istoričara.

Pored izvinjenja, Banka Brazila je najavila mere za omogućavanje radnih mesta za crnce i rekla da „intenzivno radi na suprotstavljanju strukturnom rasizmu“.

Lula je imenovao Tarcianu Medeiros da vodi tu banku, a ona je njen prvi crni predsednik. On se obavezao da će nastaviti rasnu jednakost i osnovao prvo ministarstvo za to pitanje.

Porodica Žoaa Kandida koji je služio u Ratnoj mornarici dve decenije pošto je Brazil ukinuo ropstvo, nada se da će prijemčivija izvršna vlast konačno čuti njihove molbe.

Pošto je bio svedok bičevanja mornara, Kandido je 1910. poveo pobunu protiv bičevanja koje su obavljali oficiri. On i kolege pobunjenici su mučeni, a samo dvojica su preživela, uključujući Kandida. Izbačen iz Ratne mornarice, on i njegova porodica ostali su bez penzija i unapređenja, a zatim je zapao u siromaštvo, kaže tužilac Hulio Arauho, koji takođe vodi istragu protiv Banke Brazila.

Kandidova porodica traži odštetu od savezne vlade. Takođe žele da bude uvršćen u zvanični Panteon heroja nacije, rekao je Adalberto Kandido (85), jedini živi sin mornara.

Reparacije bi „napravile razliku jer smo skromna porodica. Uvek smo zarađivali minimalnu platu“, rekao je Kandido koji je počeo da radi sa 14 godina. Govorio je ispred Kandidovog poslednjeg doma, gde šareni mural prikazuje njegovu priču.

Ta priča će zauzeti centralno mesto u jednoj od vrhunskih karnevalskih parada. U skladištu gde škola sambe Paraiso do Tuiuti konstruiše svoje džinovske plovke i kroji mornarske kostime sa zlatnim šljokicama, mnoštvo je referenci na ropstvo, kao što je slika bičevanog roba, delo francuskog slikara Žan-Batista Debrea.

Džek Vaskonselos koji je kreirao temu školske parade, rekao je da je odlučio da oda počast Kandidu jer se nasilje koje podseća na ropstvo i dalje dešava. On je naveo kako je crna žena u Riju prošle godine bičevala psećim povodcem.

Taj dostavljač će nastupiti kao Kandido tokom parade, koja ima za cilj da pomogne društvu da zapamti ropstvo, a to je jedan oblik reparacije, rekao je Vaskonselos.

„Ali takođe moramo da se borimo za opipljive reparacije, a ne samo za doprinos sećanju“, naglasio je on.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar