Direktor Muzeja žrtava genocida svim ambasadorima u Srbiji uputio pismo o rezoluciji o Srebrenici

Direktor beogradskog Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić uputio je pismo svim ambasadorima akreditovanim u Srbiji u kom je upozorio da je Nacrt rezolucije o „genocidu“ u Srebrenici, o kom bi danas trebalo da se raspravlja na zatvorenom sastanku u UN, „primer iskrivljavanja istorije i selektivnog sećanja“ na dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije.

Ristić je u pismu upozorio da bi usvajanje te rezolucije „značajno potkopalo i ugrozilo višedecenijske napore za postizanje mira i istorijskog pomirenja sva tri naroda koji vekovima žive na teritoriji Bosne i Hercegovine“.

„Ukoliko težimo miru, trebalo bi da zajedno radimo na celovitoj, neselektivnoj i objektivnoj kulturi sećanja. Upravo stoga, pozivamo vlade država-članica UN da razmotre brojne opasnosti koje bi proistekle usled mogućeg usvajanja pomenutog nacrta rezolucije čija je najava već izazvala duboke podele unutar bosansko–hercegovačkog društva, kao i unutar celog Zapadnog Balkana“, naveo je Ristić a preneo Muzej žrtava genocida.

On je podsetio da je tokom unutrašnjeg oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini, od 1992. do 1995. godine, ubijeno oko 100.000 ljudi svih nacionalnosti a da je u kontekstu „masakra“ u Srebrenici u julu 1995. godine ubijeno nešto više od

8.000 Bošnjaka.

„Inicijativa da se izdvoji nešto više od 8.000 žrtava, od ukupno 100.000 žrtava oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini, u okviru predloženog nacrta rezolucije, primer je iskrivljavanja istorije i selektivnog sećanja na ovo tragično poglavlje prošlosti Zapadnog Balkana“, ocenio je Ristić.

Upozorio je da takve incijative mogu da stvore društveno okruženje u kom se stradanja jedne etničke grupe „više obeležavaju i vrednuju u odnosu na druge, odnosno kojima se uspostavlja svojevrsna hijerarhija žrtava i zločina“.

„Takav pristup bio bi uznemirujući i zabrinjavajući za sve zajednice pogođene pomenutim oružanim sukobom — Srbe, Hrvate i Bošnjake. Takvi pokušaji mogli bi da dovedu do snažne destabilizacije mira i stabilnosti, ne samo u Bosni i Hercegovini, nego i širom celog regiona“, naveo je direktor Muzeja žrtava genocida.

Inicijatori rezolucije o kojoj bi Generalna skupština UN trebalo da glasa 2. maja su Nemačka i Ruanda a dokumentom je predloženo da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na „genocid“ u Srebrenici.

Nacrtom rezolucije je zatraženo da „bez rezerve“ bude osuđeno „svako poricanje genocida u Srebrenici“ dok su članice UN pozvane da sačuvaju utvrđene činjenice, i kroz svoje obrazovne sisteme razviju odgovarajuće programe, kako bi se sprečio revizionizam i genocid u budućnosti.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.