U trendu

Državni sekretar Starović: Saradnja sa NATO mnogo sadržajnija nego sa Rusijom

Državni sekretar Ministarstva odbrane Nemanja Starović izjavio je danas da je Srbija tokom poslednje dve godine imala mnogo sadržajniju vojnu saradnju sa članicama NATO nego sa Rusijom.

Nakon četvorodnevne posete SAD Starović je u intervjuu za Glas Amerike izjavio da Srbija „iz objektivnih razloga“ nije značajnije razvijala saradnju sa Rusijom od kada je Moskva počela rat u Ukrajini, pre dve godine.

„Imajući u vidu novonastale okolnosti, naravno da imamo mnogo sadržajniju vojnu saradnju sa članicama NATO u okviru programa ‘Partnerstvo za mir’. U krajnjoj liniji, veoma nam je bitna saradnja sa našim susedima“, kazao je on i dodao da je Srbija dodatno pojačala bilateralnu saradnju sa Bugarskom, Rumunijom i Mađarskom.

Starović je rekao da je delegacija Ministarstva odbrane, koju je predvodio tokom posete SAD, tokom bilateralnih konsultacija sa predstavnicima američke administracije razgovarala i o planovima u oblasti odbrane za naredni period.

„Naša saradnja će biti intenzivirana: razmatrali smo zajedničke obuke pojedinih jedinica Vojske Srbije – prevashodno sa pripadnicima Nacionalne garde Ohaja. To je partnerstvo koje tradicionalno traje godinama i pozitivno je ocenjeno sa obe strane“, naveo je on.

Na pitanje kako i zašto naoružanje i rakete iz Srbije završava u rukama ukrajinskih vojnika i da li se Srbiji zbog toga toleriše neuvođenje sankcija Rusiji, Starović je kazao da Beograd trpi velike pritiske, a da se te dve stvari ne mogu dovoditi u vezu.

„Imali ste priliku da čujete da je Srbija jedna od država, koja shodno svojim kapacitetima i veličini, predstavlja značajnog proizvođača i izvoznika naoružanja i vojne opreme, od toga živi više od 20 hiljada porodica u Srbiji. To je deo naše tradicije, dobro je za naš bruto društveni proizvod, za ekonomiju, postizanje razvojnih ciljeva i toga se nećemo odreći“, kazao je on.

Starović je naveo da nema saznanja o tome da je bilo podrške sistema, bilo kod dela države za prikupljanje i transport arsenala oružja koje je zaplenjeno u selu Banjska na Kosovu, nakon oružanog sukoba između naoružane grupe Srba i pripadnika Kosovske policije 24. septembra prošle godine.

„Videli smo da postoji neko naoružanje, da postoji neka vojna oprema, municija, to ništa nije sporno. Mada bi se dalo raspravljati o tome da li je to sve zaplenjeno toga dana ili je kosovska policija prikazala sve što je uspela da zapleni u prethodnih 6 ili 12 meseci ili pet godina“, kazao je on.

Državni sekretar Ministarstva odbrane je takođe demantovao izjavu američkog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara da problem kod odluke Centralne banke Kosova da ukine dinar ne predstavlja to što je uvedena mera o kojoj su dve strane ranije razgovarale, već način na koji je ona primenjena.

„Princip po kom briselski dijalog funkcioniše podrazumeva da se na sastancima razgovara samo o temama o kojima se unapred saglase dve strane. Ponavljam da nikada do sada tema o kojoj bi se saglasile obe strane nisu bila takozvana monetarna pitanja. Bio je čitav niz pitanja, poput imovine koju smatramo značajnim, prištinska strana je odbijala saglasnost. Ovo (novac) apsolutno nijednom nije bilo tema sastanaka održavanih u Briselu“, kazao je Starović.

On je apelovao na međunarodne partnere da „po sistemu hitnosti – ad hok merama“ reaguju na odluku CBK, koja je stupila na snagu 1. februara i uređuje da euro bude jedino sredstvo za gotovinska plaćanja na Kosovu, kako bi se novac (dinari) transportovao na isti način kao i prethodnih dvadeset i pet godina.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar