U trendu

Ebrahim Raisi, ultrakonzervativni predsednik Irana

Ebrahim Raisi, o čijoj se sudbini još ništa ne zna posle helikopterske nesreće, predsednik je Irana od 2021. i vodi zemlju u pozadini nesuglasica na međunarodnom planu i sa unutrašnjim osporavanjem, ocenila je večeras agencija Frans pres.

U Iranu je večeras i dalje traje potraga za nestalom letelicom u kojoj su pored Raisija bili i šef diplomatije Hosein Amir Abdolahijan i još dva zvaničnika.

Raisi (63), uvek sa crnim turbanom na glavi i verskom odorom, smatra se ultrakonzervativcem i otvorenim pristalicom javnog reda.

Raisi je izabran 18. juna 2021. godine u prvom krugu glasanja obeleženog rekordnom uzdržanošću za predsedničke izbore, i izostankom jakih konkurenata.

Nasledio je umerenog Hasana Rohanija, koji ga je pobedio na predsedničkim izborima 2017. godine i više nije mogao da se kandiduje posle dva uzastopna mandata.

Raisi je izašao ojačan posle parlamentarnih izbora održanih u martu i sredinom maja. To su bili prvi nacionalni izbori od protestnog pokreta koji je potresao Iran krajem 2022. godine nakon smrti Mahse Amini, mlade žene uhapšene zbog nepoštovanja strogog kodeksa oblačenja.

Iranski predsednik je posle tih izbora pozdravio „novi istorijski neuspeh nanet iranskim neprijateljima posle nereda“ 2022. godine.

Parlament, koji će stupiti na dužnost 27. maja, biće u velikoj meri pod kontrolom konzervativnog i ultrakonzervativnog tabora, koji podržavaju njegovu vladu.

Poslednjih meseci, Raisi se predstavljao kao odlučni protivnik Izraela, zakletog neprijatelja Islamske Republike, pružajući podršku palestinskom islamističkom pokretu Hamas od 7. oktobra, početka rata u Pojasu Gaze.

Raisi je time opravdao napad bez presedana koji je Iran sproveo 13. aprila na Izrael, sa 350 dronova i projektila, od kojih je većina presretnuta uz pomoć SAD i nekoliko drugih američkih savezničkih zemalja.

Raisi je na američkoj crnoj listi iranskih zvaničnika koji su sankcionisani zbog „saučesništva u ozbiljnim kršenjima ljudskih prava“, optužbe koje su vlasti u Teheranu odbacile.

Rođen u novembru 1960. godine u svetom šiitskom gradu Mašhadu na severoistoku, Raisi je tokom tri decenije napredovao u pravosudnom sistemu.

Imao je 20 godina kada je imenovan za glavnog tužioca Karadža, blizu Teherana, tokom Islamske revolucije 1979. Potom je bio generalni tužilac Teherana od 1989. do 1994. godine, zatim zamenik šefa pravosudne vlasti od 2004. do 2014. godine, godine kada je imenovan za državnog tužioca.

Vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei ga je 2016. postavio na čelo dobrotvorne fondacije Astan-e Kuds Razavi, koja upravlja mauzolejem Imam-Reza u Mašhadu, kao i ogromnim nasleđem industrije i nekretnina. Tri godine kasnije došao je na čelo glavnog organa sudskih vlasti.

Raisi je oženjen sa Džamilom Alamolhodom, profesorkom na Univerzitetu u Teheranu, sa kojom ima dve ćerke koje su završile fakultete.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.