AFP: Dilema da li treba finansirati nove rudnike litijuma i drugih metala ili čuvati životnu sredin

Manje fosilnih goriva i više električne energije dovešće do sve veće potražnje za litijumom, kobaltom, niklom, ali i bakrom – to je dilema finansijera koji oklevaju između klimatskih potreba i ekonomskih i rizika po životnu sredinu.

Ti „kritični metali energetske tranzicije“ biće centralna tema samita koji Međunarodna agencija za energiju (IEA) organizuje 28. septembra u Parizu.

Potražnja za litijumom, suštinskom komponentom baterija za električne automobile, mogla bi da bude povećanja devet puta između 2022. i 2050. godine, prema projekcijama IEA.

Ta potražnja je već utrostručena u prethodnih pet godina.

Očekuje se da potrebe za kobaltom biti povećane sa 171.000 na 524.700 tona, a potrebe za niklom bi trebalo da porastu za 120 odsto.

Prema proceni IAE, ako se investicije u rudarski sektor povećavaju one su i dalje nedovoljne.

„To je veliki izazov, vidimo značajne nestašice sirovina“, od kojih su mnoge ključne za dizajn baterija, električnih mreža ili elektronskih uređaja, rekao je Džejson Šenker (Jason Schenker) predsednik i osnivač američke firme za ekonomska predviđanja „Prestige Economics“.

Pored ekonomskog pitanja, rudarstvo otvara pitanja ljudskih prava izagađenja životne sredine.

Slučajevi ugrožavanja života radnika u pojedinim rudnicima, uništavanje prirodnih staništa i negativni uticaji na lokalno stanovništvo redovno se na naslovnim stranama lokalnih medija, prenosi Frans pres.

„Pretpostavljam da je teško za nekoga ko je strastveni zagovornik očuvanja životne sredine da čuje da budućnost čiste energije zahteva kompromise, uključujući više rudnika, što takođe može da uključi i više negativnih uticaja“, rekao je Šenker koji se ipak nada razvoju tog sektora.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.