Agencija S+P zadržala rejting BiH, uz stabilne izglede
SARAJEVO – Međunarodna rejting agencija Standard & Purs (S&P) potvrdila je kreditni rejting Bosne i Hercegovine „B“, sa stabilnim izgledima, saopštila je Centralna banka BiH.
Analitičari S&P-a stabilne izglede zasnivaju na proceni ravnoteže između fiskalnih i eksternih rizika povezanih s efektima kovida-19 na ekonomiju, s jedne strane, i sprovođenja strukturnih reformi i očekivanja snažnijeg ekonomskog rasta u srednjoročnom periodu, s druge strane.
Takođe konstatuju da su devizne rezerve Centralne banke BiH (CBBiH) u 2020. godini porasle za 10 posto u bruto nominalnom iznosu u odnosu na 2019. godinu, prenosi portal Indikator.
Bankarski sistem BiH se, prema oceni S&P-a, dobro nosio s uticajima pandemije. Domaći depoziti su tokom 2020. godine rasli, a da nije uočena konverzija štednih depozita iz domaće valute u stranu.
Analitičari dalje navode da je tokom 2020. zabeležen manji pad ekonomskih aktivnosti nego što se prethodno predviđalo, s tim da je industrijska proizvodnja u decembru bila veća za 2,8 odsto nego u istom mesecu 2019.
Procenjuju da pad ekonomskih aktivnosti BiH u poređenju sa 2019. godinu iznosi 4,8 procenata, dok se ranije predviđalo da će iznositi 6,0 posto. Očekuju rast BDP-a od 2,5 procenata u 2021. godini, ali ne i povratak ekonomske aktivnosti na predpandemijski nivo pre 2022.
Takođe napominju da se proces imunizacije odvija usporeno što bi moglo presudno da se odrazi na očekivani ekonomski oporavak. U saopštenju se navodi da se očekuje da neto dug opšte države BiH poraste na 31 odsto BDP-a na kraju 2021, što se i dalje smatra umerenim dugom za zemlje u razvoju.
Prema navodima analitičara S&P, kreditni rejting BiH može biti povećan ukoliko se domaća politička diskusija i aktivnosti više orijentišu na promociju ekonomskog rasta i strukturnih reformi, uz veći nivo saglasnosti i manje konfrontacija. Program sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) bi značajno doprineo u tom smislu. Snažniji ekonomski rast od predviđenog bi, takođe, doprineo povećanju kreditnog rejtinga.
S druge strane, analitičari navode da „do smanjenja kreditnog rejtinga može doći ukoliko ekonomski i budžetski troškovi pandemije budu veći nego što se trenutno predviđa“ i ako, „u hipotetičkom scenariju, stabilnost domaćeg finansijskog sistema znatno oslabi u slučaju dugotrajnog pogoršanja kvaliteta aktive i konverzije depozita u devizna sredstva“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.