U trendu

Akademijski odbor za selo SANU nastavlja saradnju sa Ministarstvom za brigu o selu

Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) objavio je danas da podržava posvećenost novoizabrane Vlade Srbije očuvanju i preporodu sela Srbije, a ponovni izbor Milana Krkobabića za ministra za brigu o selu ocenjuje kao očekivani i primeren.

„Decenijama ukazujemo na pražnjenje i propadanje sela, kao i na činjenicu da su pogranična i brdskoplaninska područja veoma značajna sa ekonomskog, populacionog, a posebno geostrateškog i bezbednosnog stanovišta zemlje. Nažalost, svi naši napori ostajali su ‘mrtvo slovo na papiru’. Tako je bilo do 2017. godine kada o ovim, za državu i naciju izuzetno bitnim pitanjima, postižemo punu saglasnost s ministrom Krkobabićem“, navedeno je u saopštenju.

Podseća se da je početak te saradnje program „500 zadruga za 500 sela“.

„Tako se dogodilo da država Srbija, uz uvažavanje nauke, prvi put posle Drugog svetskog rata poziva seljane da ostanu na ognjištima svojih predaka , a da neki iz grada pređu da žive i rade na selu“, podsetili su iz SANU.

Dodaje se i da je u saradnji s Kabinetom za regionalni razvoj, na čijem je čelu bio ministar Krkobabić, 2019. godine formirn Nacionalni tim za preporod sela Srbije, koji čini 80 vrhunskih stručnjaka različitih nacionalnosti, veroispovesti i političkih opredeljenja.

„Tu saradnju je predsednik SANU akademik Vladimir Kostić ocenio kao prihvatljiv obrazac za saradnju države i Akademije. Samo za godinu dana 45 članova tog tima je sačinilo Nacionalni program za preporod sela Srbije – kapitalni dokument koji je temelj za stvaranje Strategije o selu“, navedeno je u saopštenju.

Navedeno je i da saradnja sa Ministarstvom za brigu o selu i ministrom Krkobabićem nije samo deklarativna.

„Prvi put Akademijski odbor za selo SANU je u prilici da pozitivno menja stvarnost u selima Srbije. Rezultati Ministarstva za brigu o selu su partnersko delo i Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i našeg Odbora“, piše u saopštenju.

Istaknuto je da se programom revitalizacije zadrugarstva stvaraju uslovi za sigurnu egzistenciju na selu i da je vraćeno poverenje u takav način  udruživanja.

„Dok se do 2017. godine gasilo na desetine zadruga godišnje, taj negativan proces pretvorili smo u suštu suprotnost.  Za četiri godine osnovano je više od 1100 zadruga, od kojih je 207 dobilo podsticajna sredstva za tehnološki razvoj. U selima Srbije useljeno je više od 1100 kuća sa okućnicom“, saopštili su iz Odbora za selo SANZ.

Kako je precizirano, u tim kućama sada živi blizu 2.000 mladih ljudi čija je prosečna starost svega 29,8 godina, a sa sobom su poveli 880 dece.

Navedeno je i da se vodilo računa o mobilnosti seljana. pa je za dve godine dodeljeno 35 minibuseva za besplatan prevoz meštana u 850 sela.

„Mislili smo i na očuvanje kulturne tradicije. ‘Miholjski susreti sela’ prošle i ove godine okupili su kulturno-umetničkim i sportskim programima oko 250.000 izvođača, takmičara i posetilaca. Za sledeću godinu najavljen je program podsticaja pokretanja privrednih aktivnosti u selima Srbije – starih i novih zanata, seoskog turizma, kao i rekonstrukcija domova kulture“, piše u saopštenju.

Ukazano je da su to rezultati i Ministarstva za brigu o selu i Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i Akademijskog odbora za selo SANU i da „predstavljaju istorijski iskorak u očuvanju naših sela“.

„Zbog svega toga ministar Milan Krkobabić ima našu punu podršku ali, pre svega, i našu čvrstu rešenost da zajedno istrajemo u istorijski važnoj misiji preporoda sela Srbije“, istakao je akademik i predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Dragan Škorić.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar