Altiparmakov: Novim poreskim rešenjima do veće društvene jednakosti

KOPAONIK – Krize najviše pogađaju najsiromašnije, a problem društvene nejednakosti i nesolidarnosti koji je pogađao ovu grupaciju posebno je izražen u najnovijoj krizi i najviše je izazvan povećanjem cena osnovnih životnih potrepština, izjavio je za Tanjug član Fiskalnog saveta Srbije Nikola Altiparmakov.

On je posle panela „Društvena kohezija u kriznim vremenima: Da li smo solidarno otporni ili pružamo otpor solidarnosti?“ na Kopaonik biznis forumu rekao da Fiskalni savet ima više predloga iz sfere poreske politike kojima bi se naš poreski sistem unapredio.

To bi se uradilo tako da se, sa jedne strane pruži, bolja podrška društveno i socijalno ugroženim pojedincima, a sa druge strane da se ne ugrozi konkurentnost i rast privrede i privlačenje stranih investicija koje imamo tokom prethodnih godina.

„Tri su glavne izmene, od kojih je prva da se uvede neoporezivi cenzus od 20.000 dinara za svakog izdržavanog člana domaćinstva, jer smo proučavajući poreske sisteme evropskih zemalja zaključili da samo Zapadni Balkan nema tako nešto. Drugo je da se neoporezivi cenzus od 20.000 dinara mesečno za one sa najnižim primanjima duplira na 40.000 mesečno“, rekao je Altiparmakov.

Dodao je da se kao treća mera, da bi to bilo budzetski održivo, predlaže da se stopa poreza na zarade minimalno poveća sa 10 na 15 odsto.

Prema njegovim rečima tako bi i dalje bila zadržana regionalna konkurentnost, 80 odsto domaćinstava sa većim brojem dece i niskim zaradama bi osetilo povećanje prihoda a samo 20 odsto domaćinstava sa najvišim primanjima bi osetilo ograničeno smanjenje od jedan, dva ili maksimalno tri procenta.

Sagovornik Tanjuga kaže da je o ovim predlozima razgovarano sa članovima Vlade Srbije i da su ti razgovori bili konstruktivni.

„Razgovarali smo sa ministrom finansija i tadašnjom ministarkom rada i oni su pokazali podršku a posebno ideji da se uvedu poreski krediti za decu i izdržavane članove domaćinstva kao što imaju i ostale evropske zemlje“, rekao je on i dodao da bi na tome trebalo da se radi u narednom periodu.

Altiparmakov je na panelu odgovarajući na pitanje da li danas postoji društvena solidarnost rekao da je javni penzijski sistem jedan od primera međugenaracijske solidarnosti, koji su najmanje loše rešenje koje bi država mogla da ima, ali da mladi ovo rešenje doživljavaju pežorativno i više su sami za sebe nego za solidarnost sa drugima.

Ministarka nauke, inovacija i tehnološkog razvoja u Vladi Srbije Jelena Begović je ocenila da nauka ima potencijal da bude kohezioni faktor društva iz više razloga.

„Ona se bavi odgovorima koji zanimaju sve ljude, vezano kako za prirodu tako i globalne izazove. Medicina je recimo produžila ljudski vek zahvaljujući raznim pronalascima i lekovima,“ rekla je ona i dodala da iako je nauka kohezioni faktor, tehnologija od koje ona često zavisi nije svima dostupna ili je nedovoljno dostupna.

Socijalna kohezija je prema oceni direktora Centra za socijalne politike Žarka Šunderića „lepak koji društvo drži zajedno“ i naveo da društva u kojima postoji nisko poverenje u rad institucija i slično teško nameću vrednosti koje zastupaju što pravi probleme u funkcionisanju.

Ukazao je da u Srbiji ima dosta ljudi van tržišta rada i obrazovnh sistema i da oni predstavljaju veliki potencijal našeg društva.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.