Arsić: Privredni rast u Srbiji u 2023. godini oko dva odsto

 Na privredu Srbije nepovoljno utiče usporavanje privredne aktivnosti u EU, kao i pogoršanje geopolitičke situacije, pa bi rast u ovoj godini mogao da iznosi oko dva odsto, rekao je danas urednik Kvartalnog monitora Milojko Arsić.

On je, na prezentaciji te mesečne publikacije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, rekao da u privredi Srbije, krajem prethodne i početkom ove godine preovladjuju negativni trendovi i da se njena aktivnost usporava, inflacija raste, zaposlenost stagnira, realne zarade opadaju, spoljni deficiti su smanjeni, ali su i dalje visoki.

„Najveći makroekonomski izazov ove godine predstavlja visoka i još uvek rastuća inflacija, koja je na kraju 2022. iznosila 15,1 odsto, da bi u februaru ove godine dostigla 16,1 odsto“, rekao je Arsić.

Dodao je da postoji velika neizvesnost u kom smeru će se privredna kretanja nastaviti u 2023. godini.

Platnobilansna kretanja primetno su, prema njegovim rečima, pogoršana u 2022. godini, tekući deficit je povećan sa 4,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) iz 2021. na 6,9 odsto BDP-a, ali u drugoj polovini godine deficit je značajno smanjen.

Glavni trendovi na tržištu rada krajem 2022. bili su, kako je rekao, stagnacija zaposlenosti i nezaposlenosti, uz realni pad prosečne zarade, usled ubrzanja inflacije.

Fiskalna kretanja mogu se, kako je naveo Arsić, u načelu oceniti kao stabilna i pored toga što je u 2022. ostvaren relativno visok budžetski deficit od 3,1 odsto BDP-a.

On je ocenio da su kretanja u svetskoj privredi turbulentna, a prognoze se revidiraju iz meseca u mesec.

Inflacija, prema njegovim rečima, opada sporije nego što se očekivalo, pa centralne banke nastavljaju se primenom restriktivne monetarne politike.

Osim geopolitičkih rizika, koji su ove godine, kako je naveo, nepredvidivi, a koji značajno utiču na ekonomiju, tokom marta pojavila se kriza u bankama u SAD i Švajcarskoj, ali je snažna reakcija centralnih banaka i vlada u SAD i Švajcarskoj, za sada, sprečila širenje panike, mada još nije isključena mogućnost ozbiljnije krize u bankarskom sektoru.

Eventualna bankarska kriza bi, kako je ocenio, skoro sigurno, dodatno oborila BDP, što bi podstaklo centralne banke da ublaže monetarnu politiku, kroz obilnu emisiju kredita za likvidnost, a u takvim okolnosima bi se, verovatno zaustavile, a možda i smanjile kamatne stope.

Srbija je, prema njegovim rečima, u 2022. ostvarila relativno skroman privredni rast od 2,3 odsto, koji je bio niži od rasta zemalja centralne i istočne Evrope, ali i cele EU, a slabiji rezultati su posledica i loše poljoprivredne sezone.

Privredna aktivnost je, kako je naveo, tokom prošle godine značajno usporavala, pa je medjugodišnji rast BDP-a u poslednjem kvartalu godine iznosio svega 0,4 odsto.

Na usporavanje privredne aktivnosti utiče, ocenio je, ubrzanje inflacije koja umanjuje realni dohodak stanovništva, a time i privatnu potrošnju. Rast kamtanih stopa, kako je ocenio, smanjuje investicije i privatnu potrošnju. 

„U 2022. ostvaren je relativno visok budžetski deficit od 3,1 odsto BDP-a koji je bio nešto veći od fiskalnog deficita uporedivih zemalja CIE, kao i EU. Medjutim, u okviru ostvarenog deficita u Srbiji od 3,1 odsto BDP-a čak 2,7 odsto BDP-a bili su budžetski troškovi za pokrivanje gubitaka Srbijagasa i Elektroprivrede Srbije (EPS), što znači da bi budžet Srbije bio već u 2022. približno u ravnoteži da nije bilo tih troškova“, rekao je Arsić.

Dodao je da je visoki fiskalni deficit u 2022. godini dominantno posledica vanrednih rashoda države, što znači da je strukturni (sistemski) deficit nizak.

Zbog toga, kako je rekao, Srbija ima mogućnost da u 2023. znatno smanji fiskalni deficit, u odnosu na planiranih 3,3 odsto BDP-a.

Niži deficit budžeta vodio bi, prema njegovim rečima, bržem umanjenju učešća javnog duga u BDP-u, čime bi se u narednim godinama smanjili troškovi kamata, koji će inače rasti zbog rasta kamatnih stopa.

Drugi razlog zbog koga bi u 2023. trebalo da se smanjuje fiskalni deficit jeste, kako je rekao, to što bi takva fiskalna politika doprinela obaranju inflacije, a treći razlog za restriktivniju fiskalnu politiku jesu brojne neizvesnosti, pre svega u medjunarodnom okruženju, koje bi mogle zahtevati neke nove i neplanirane državne intervencije, a manjim fiskalnim deficitom bi se stvorio prostor za takve intervencije.

Narodna banka Srbije (NBS) je, prema njegovim rečima, tokom prošle i u prvom kvartalu ove godine nastavila sa primenom restriktivne monetarne politike, kroz povećanje referentne kamatne stope i povlačenje likvidnosti REPO operacijima.

„S obzirom na to da je inflacija još visoka opravdano je nastaviti sa primenom restriktivne monetarne politike u toku ove godine. Efikasnost monetarne politike u obaranju inflacije će biti veća ako bude podržana niskim budžetskim deficitom“, rekao je Arsić.

Dodao je da će obaranje inflacije u Srbiji biti brže, ako se nastavi opadanje inflacije u EU i ako izostane rast cena energije, hrane i metala.

Brzo obaranje inflacije je, kako je rekao Arsić, važno kako bi se sprečilo pokretanje spirale izmedju inflacije i zarada, kao i ugradjivanje visoke inflacije u očekivanja privrednika i gradjana.

„Kvartalni monitor“ je publikacija u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i FREN-a.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.