U trendu

Arsić: Rast BDP-a Srbije u 2021. godini, izmedju tri i četiri odsto

Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u ovoj godini mogao bi da bude izmedju tri i četiri odsto, ocenio je danas glavni urednik ekonomske publikacije „Kvartalni monitor“ Milojko Arsić.

„Manji pad u 2020. povećao je osnovicu s kojom će se porediti rezultati iz 2021, a uz to sad se vidi i da će trajanje epidemije, a time i ograničenja, biti nešto duže, a oporavak evropskih privreda sporiji“, naveo je Arsić razloge zbog kojih se ne može očekivati projektovani rast Vlade Srbije od šest odsto.

Najavljeni novi antikrizni paket koji se planira u prvoj polovini 2021. povećaće javne rashode, kako je rekao, za oko milijardu evra, pa bi fiskalni deficit u ovoj godini mogao da poraste na pet-šest odsto BDP-a, umesto planiranih tri odsto.

„Ekonomski bi bilo opravdano i fiskalno odgovorno da se umesto nastavka neselektivnih programa nove antikrizne mere usmere samo na gradjane i preduzeća koja su snažno pogodjena pandemijom“, rekao je Arsić na promociji novog broja „Kvartalnog monitora“, koji izdaju Ekonomski fakultet u Beogradu i Fondacije za razvoj ekonomske nauke.

U 2021. javni dug će, prema njegovim rečima, nastaviti da raste tako da će se približiti 30 milijardi evra, dok će učešće u BDP-u verovatno premašiti nivo od 60 odsto.

„Ocenjujemo da je javni dug Srbije relativno visok, imajući u vidu nivo razvijenosti zemlje i uslove zaduživanja, pa bi shodno tome, u srednjem roku, fiskalna politika trebalo da bude vodjena tako da obezbedi smanjenje duga na ispod 50 odsto BDP-a“, rekao je Arsić.

Privreda Srbije pokazala se, prema njegovim rečima, nešto otpornijom na zdravstvenu krizu u odnosu na druge evropske zemlje i pad BDP-a u 2020. godini iznosio je jedan odsto dok je u zemljama centralne i istočne Evrope u proseku bio 3,9 odsto.

U zemljama EU prosečan pad BDP bio je, kako je rekao, 6,2 odsto, a manji pad od Srbije imale su svega četiri evropske zemlje, Irska, Norveška, Litvanija i Turska.

Dodao je da je zajedničko za zemlje koje su u krizi relativno dobro prošle da u privredi imaju malo učešće delatnosti poput turizma i automobilske industrije koje je kriza naročito snažno pogodila, a veliko učešće delatnosti koje nisu bile pogodjene krizom.

U Srbiji poljoprivreda i prehrambena industrija na koje, kako je naveo, pandemija ostavila manje posledice, čine oko 12 odsto privrede.

Dodatni razlozi za manji pad BDP-a je to što je Srbija u krizu ušla sa relativno visokom stopom privrednog rasta, kao i što je primenila relativno snažne fiskalne i monetarne stimulanse, dok su epidemiološke mere u većem delu godine bile blage.

Zaposlenost je u 2020. godini, prema rečima Arsića, neznatno umanjena i to samo u neformalnom delu privrede, a razlog je što je pad BDP bio mali pa nije zahtevao smanjenje većeg broja zaposlenih, zatim isplate minimalca iz državne kase za zaposlene u firmama i očekivanja poslodavaca da će se brzo završiti kriza.

„Očekuje se da ća rast nezaposlenosti biti postepen i da će trajati godinu-dve nakon okončanja pandemije“, rekao je Arsić.

Zarade u privatnom i javnom sektoru u Srbiji su, kako je rekao, nakon stagnacije u 11 meseci, imale u decembru 2020. visok rast, iako dobrim delom sezonski.

Preneti rast zarada iz 2019. godine je, prema rečima Arsića, bio visok pa su jedinični troškovi rada u 2020. godini porasli za 8,8 odsto.

U 2020. smanjena je spoljnotrgovinska razmena, pa je deficit nešto ispod dve milijarde evra što je 4,3 odsto BDP-a i bio je za oko 1,1 milijardu evra niži nego u 2019. godini.

Arsić je rekao da su cene proizvoda koje Srbija uvozi, pre svega nafte, značajno opale, dok su cene proizvoda koje izvozi, poljoprivrednih proizvoda i metala, porasle, što je uticalo na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.

Dodao je da su strane direktne investicije u prošloj godini opale za 20 odsto, ali su i pored toga bile više nego dovoljne da pokriju deficit tekućeg dela platnog bilansa.

Nominalni devizni kurs ostao je, kako je naveo Arsić, tokom cele 2020. praktično nepromenjen iako su tokom drugog i trećeg kvartala postojali snažni depresijacijski pritisci, na koje je Narodna banka Srbije odgovorila prodajom evra iz deviznih rezervi.

„Premda postoje koristi od očuvanja stabilnosti deviznog kursa u vreme krize u visoko evroizovanoj ekonomiji poput srpske, politika fiksiranja deviznog kursa nije dugoročno dobra jer dovodi do nastavka realnog jačanja dinara, usled čega opada cenovna konkurentnost privrede“, rekao je Arsić.

Dodao je da je dinar realno ojačao u odnosu na evro u 2020. za 1,5 odsto, a od 2016. ukupno za preko osam odsto, „što je bio jedinstven slučaj u Centralnoj i Istočnoj Evropi“.

Mere monetarne politike u 2020, kao što su smanjenje referentne kamatne stope kreiranje dodatne likvidnosti kroz svop i repo aukcije pomogle su, prema rečima Arsića očuvanju likvidnosti domaće privrede, čime su sprečena, ili bar odložena, masovana bankrostva preduzeća i gubitak radnih mesta.

On je rekao da je „fiskalna politika takodje odlučno i snažno reagovala na krizu zbog čega je u 2020. ostvaren rekordan deficit konsolidovane države od oko 3,8 milijardi evra, što je 8,1 odsto BDP-a.

„Fiskalni deficit u Srbiji veći je od proseka zemalja CIE pre svega usled većeg paketa antikriznih mera, od kojih su neke dobro dizajnirane, dok se za druge to ne može reći“, rekao je Arsić.

Dodao je da je javni dug na kraju 2020. godine dostigao je 26,7 milijardi evra, što je 57,4 odsto BDP-a, a sa uključenim negarantovanim dugom lokalnih samouprava premašuje 58 odsto BDP-a.

„Rast javnog duga u 2020. bio je znatno manji od fiskalnog deficita, zbog jačanja dinara prema dolaru, kao i zbog toga što je deo deficita finansiran prihodima od koncesije i privatizacije“, rekao je Arsić.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.