Austrijanci štede mesečno 239 evra, Srbi 37 evra

Štediše u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) ostavljaju u 2017. godini na stranu 10,4 odsto više novca mesečno nego prošle godine, pri čemu Austrijanci, koji svakog meseca izdvoje na štednju 239 evra, vode na ovoj listi, dok su građani Srbije na začelju sa mesečnim iznosom od 37 evra.

Na nivou čitavog regiona CIE, prosečan mesečni iznos koji građani ostavljaju na stranu bio je u dosadašnjem toku godine 91 evro, pokazuje godišnje istraživanje Erste banka grupe pod nazivom „Novac u fokusu“.

Iznos koji Austrijanci mesečno izdvajaju na stranu predstavlja međugodišnje povećanje od 10,6 procenata i rast od preko 40 odsto u odnosu na 170 evra koje su štedeli svakog meseca 2012. godine.

Slovaci u tekućoj godini na stranu ostavljaju drugi po veličini iznos u regionu CIE, odnosno 106 evra naspram lanjskih 97 evra, i time zadržavaju prednost u odnosu na Čehe, čije su prosečna mesečna štednja i investicije porasli za 14,3 odsto, na 88 evra.

Rumuni su zabeležili najveći medugodišnji procentualni porast izdvajanja na štednju od 15,2 procenta na 53 evra mesečno, što je u odnosu na 2012. godinu povećanje od 35,9 odsto.

Dok mesečna štednja i investicije Hrvata od 63 evra mesečno predstavljaju povećanje od 10,5 odsto na medugodišnjem nivou, Mađari beleže porast od tek 1,9 procenata na 53 evra, što je najskromniji medugodišnji rast u regionu.

Iznos koji su Srbi uspeli da ostave na stranu u 2017. porastao je za 8,8 odsto u odnosu na 2016. godinu dostigavši 37 evra mesečno, ali je on i dalje najniži u regionu.

Više od 36 procenata štediša u regionu su zadovoljne svojom sposobnošću da štede i investiraju, što je odraz porasta od četiri procentna poena u odnosu na 2016. godinu, navodi se u istraživanju Erste grupe.

Tokom 2017, širom regiona, sve veći procenat ljudi kaže da im se opšta finansijska situacija poboljšala u protekle dve do tri godine. Najveća poboljšanja na godišnjem nivou beleže se u Rumuniji (rast od osam procentnih poena na 33 odsto 2017.) i Češkoj (porast od šest procentnih poena na 43 procenta), a samo je u Mađarskoj zabeležen pad procenta lica koji prijavljuju poboljšanje (pad od tri procentna poena na 23 odsto).

I u Srbiji i u Hrvatskoj, udeo ljudi koji kažu da im se finansijska situacija pogoršala dva puta je veći od onih koji se izjašnjavaju da se poboljšala. Iako je u Srbiji 35 odsto anketiranih navelo „pogoršanje” sopstvene finansijske situacije, što je na najvišem nivou u regionu, to je ipak za čitavih 15 procentnih poena manje nego u ankete iz 2016, pokazuje studija Erste grupe.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.