U trendu

Banke dobro deru klijente na provizijama

Kamate na kredite su kod nas pale. Međutim, jedan drugi trošak i te kako donosi prihod bankama. Reč je o provizijama koje klijenti izdvajaju za plaćanja komunalnih i sličnih računa.

Banke taj trošak naplaćuju od 45 do 80 dinara po računu. Ali klijenti imaju šasu da zaštede ako račune plaćaju elektronski. To podrazumeva da kod banke imaju paket-račun koji podrazumeva i onlajn bankarstvo – tada su te usluge besplatne.

Svakog meseca potrošači plaćaju račune za struju, stabilni i mobilni telefon i trošak za kablovske operatere. Tu je, naravno, i račun za komunalne usluge. Žitelji mesta i gradova u kojima se komunalne usluge naplaćuju objedinjeno u jednom računu uštede. Tamo gde su ti računi razdvojeni na toplane, vodovode, usluge čišćenja… za proviziju se odvaja još više jer je i računa više. Banke te usluge naplaćuju od 45 do 150 dinara. Najviše ih, ipak, traži 60 dinara po računu. To znači da klijenti svakog meseca za proviziju na šalteru ostave po 300 dinara. Godišnje banka od svakog od njih inkasira bar 3.600 dinara.

Elektronskim plaćanjem može da se uštedi. A kako to izgleda kada se krene od banke do banke?

Klijenti u banci Inteza svaki račun plaćaju bar 45 dinara. Ukoliko pak imaju hit-račun, u njega je uključeno plaćanje elektronskim putem i tada su uplate za sve računa bez dinara troška. Mesečno održavanje hit-računa staje 300 dinara. Ta banka u svojim većim poslovnim jedinicama ima i dostupne računare koji klijentima omogućavaju da plate račun besplatno u samoj banci u slučaju da nemaju kompjuter kod kuće.

U Sberbanci se plaćanje računa u ekspozituri naplaćuje 80 dinara. Taj trošak klijent može uštedeti ako otvori paket-račun. On staje 319 dinara mesečno. Tu je i usluga onlajn bankarstva, odnosno besplatno plaćanje svih računa elektronski.

Findomestik  banka je nedavno prešla u vlasništvo domaćeg kapitala, odnosno kupila ju je Direktna banka. U toku je spajanje koje zvanično treba da se završi počektom jula. Hoće li to uticati na smanjenje provizija ili njihovo povećanje, ostaje da se vidi. Trenutno se kod njih provizija po računu naplaćuje 60 dinara. Klijent može lako da se oslobodi troška opet po istom receptu – ako ide onlajn. Kao i kod drugih banka, i ovde je uslov paket-račun, a mesečno održavanje se plaća 300 dinara.

Klijenti banaka koje račune naplaćuju 45 dinara za pomenutih pet računa izdvoje godišnje 2.730 dinara, tamo gde je tarifa po računu 80 dinara to na godišnjem nivou staje 4.800 dinara. Osim toga, klijent u paket-računu dobija i druge brojne pogodnosti, kao što su platne kartice na koje ne plaća dodatno održavanje.

Ko u celoj priči ovde prolazi najgore? Svakako klijenti koji imaju paket-račune a ne koriste mogućnosti elektronskog bankarstva, odnosno račune plaćaju na šalterima, a banci istovremeno plaćaju uslugu koju ne koriste. Jedna od jeftinijih opcija donedavno je bila plaćanje računa na šalterima komunalnih i sličnih preduzeća koja su ih i poslala. To zahteva vreme da se obiđu svi šalteri u gradu, ali donosi uštedu, a i šetnja je zdrava. U manjim mestima i gradovima to je dobra kombinacija jer nema dodatnih troškova za prevoz. Međutim, sve više komunalnih preduzeća se odlučuje da u šalter-sali otvori prostor za banku. Tu onda popusta nema, provizija se plaća. Klijentima koji imaju račun baš u toj banci to može biti povoljnije, a za druge je bolje, ako već neće da plaćaju onlajn, da vide u banci u kojoj imaju tekući račun koji su troškovi provizije.

(D. Vujošević, Danas.rs)