Biznis forum SRB-RUM 13. aprila u BG, rumunski lanac Dedeman zainteresovan za SRB

BEOGRAD – Poslovni forum Srbija – Rumunija, na kome će učestvovati 30 rumunskih kompanija, biće održan 13. aprila u Privrednoj komori Srbije.

Privrednu delegaciju Rumunije čine kompanije iz sektora građevine, IKT, tekstila, energetike i transporta iz nekoliko regiona, najavila je PKS, a u rumunskoj ambasadi u Beogradu kažu da je rumunski maloprodajni lanac Dedeman (uradi sam) zainteresovan za dolazak na srpsko tržište.

Predsednici privrednih komora Srbije i Rumunije Marko Čadež i Mihai Daraban razmotriće pitanja od značaja za unapređenje ekonomske saradnje dve zemlje, pre svega u oblasti trgovinske razmene, energetike, saobraćaja, turizma i prekogranične saradnje.

Poslovni forum je dobra prilika da se saradnja oživi, potpišu novi sporazumi i obnove kontakti između srpskih i rumunskih kompanija, rekla je rukovodilac Centra za Evropu Privredne komore Srbije Marija Sepi, objavila je PKS.

Ambasadorka Rumunije u Srbiji Silvia Davidoju (Davidoiou) rekla je tim povodom da su za obnavljanje privrednih veza važni infrastrukturni projekti – izgradnja brze saobraćajnice Temišvar-Pančevo, obnova železnice, efikasnije korišćenje plovnog puta Dunava, a posebno, energetsko povezivanje dveju zemalja.

Ona smatra da bilateralni trgovinski tokovi Srbije i Rumunije ukazuju na komplementarnost nacionalnih ekonomija, jer je razmena robe u različitim privrednim sektorima uravnotežena, objavila je PKS.

Srbija je 7. trgovinski partner Rumunije van EU, nalazi se na petom mestu po izvozu u Rumuniju i na osmom mestu po uvozu.

U periodu između 2015. i 2022. godine bilateralna trgovina se više nego udvostručila na skoro 2,6 milijardi evra, uprkos privremenim zastojima izazvanim pandemijom.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, u 2022. godini ukupna spoljnotrgovinska razmena u robi sa Rumunijom iznosila je 2,3 milijarde evra, od kojih je izvoz vredeo 1,2 milijarde evra, dok je uvoz iznosio 1,07 milijardi evra i povećan je za 27 procenata u odnosu na 2021. godinu.

Ostvaren je suficit u visini od 141,3 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 113,2 procenata.

Rumunija je u 2022. godini bila naš sedmi spoljnotrgovinski partner, a peto izvozno tržište, posle Nemačke, BiH, Italije i Mađarske.

Rumunija i Srbija predstavljaju regionalne modele za saradnju u različitim oblastima, ali smo pioniri kada je u pitanju energetika, istakla je Davidoju.

Primer je izgradnja i zajednički rad „Gvozdenih kapija 1 i 2“.

Ta dva impresivna projekta savršeno opisuju ogroman potencijal koji naše dve zemlje imaju u bilateralnoj saradnji u energetici.

„Veliku priliku za naše kompanije vidimo i u najavljenim izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i namerama Vlade Srbije da u aprilu 2023. godine, nakon donošenja izmena, raspiše javni poziv za vetroelektrane. Mi, kao ambasada, snažno podstičemo rumunske kompanije, za koje moram da kažem da već imaju dragoceno iskustvo u razvoju vetroparkova u našoj zemlji, da pažljivije sagledaju veliki potencijal srpskog tržišta“, istakla je ambasadorka.

Kao država članica Evropske unije, Rumunija pruža velike mogućnosti, osma je po veličini i šesta po broju stanovnika u EU.

Ima zdravu ekonomiju, podržanu od države, konkurentan poreski sistem, nisku paušalnu poresku stopu, PDV i porez na dohodak, kao i oslobađanje od poreza na reinvestiranu dobit, ukazala je ambasadorka.

Vlada Rumunije nedavno je osnovala novu agenciju za investicije i spoljnu trgovinu kako bi podržala kompanije u najranijim fazama investiranja.

Podaci Centralne banke pokazuju da su prošle godine strane direktne investicije u Rumuniji dostigle rekordnih 10,7 milijardi evra, a očekuje se da će ove godine dostići 15 milijardi evra.

Ubrzani razvoj obnovljivih izvora enegrije podstakla je energetska kriza.

Rumunija se nalazi na 10. mestu među 132 zemlje po izvozu IKT usluga, a velike svetske kompanije otvaraju centre za istraživanje i razvoj, poslovne usluge i razvoj prilagođenih softvera.

Što se tiče poljoprivrede, Rumunija je bila najveći izvoznik kukuruza, drugi najveći izvoznik pšenice u EU, a u 2021. godini bila je najveći proizvođač suncokreta u EU.

Poljoprivredni sektor ima potencijal za rast kroz digitalizaciju i primenu najnovijih tehnologija u mehanizaciji.

Tu je i najznačajniji izlaz na Crno more preko luke Konstanca koja skraćuje za šest dana pomorski transport robe iz Azije i to je konkurentska prednost u odnosu na druge velike evropske luke, navela je ambasadorka.

Kada su u pitanju rumunske investicije u Srbiji, Rumunija je na 24. mestu najvećih stranih investitora u Srbiji sa uloženih 173,1 miliona evra u periodu 2010-2021.

Jedna od najvećih investicija je fabrika termoizolacionih panela TeraSteel u Leskovcu koja nudi kompletna rešenja za industrijske konstrukcije po najvišim standardima.

„Prema našim informacijama, rumunski uradi sam maloprodajni lanac – Dedeman, ispituje mogućnost ulaska na tržište Srbije. Kompanija je već registrovala veb domen u Srbiji“, najavila je Silvia Davidoiu.

U okviru Busines s Proces s Outsourcing (BPO) – rumunski Valoris otvorio je centar u Beogradu u maju 2022. godine, a kompanija Eurorail Logistics d.o.o. Beograd je član rumunske kompanije Grampet group.

Rumunski Feroviar Group (GFR) implementirao je prošle godine Bento upravljanje mobilnim uređajima, koji je razvila istoimena rumunska softverska firma.

Rešenje digitalizuje GFR operacije za centralizovano upravljanje mobilnim uređajima dodeljenim upravljačkom kadru i dokumentima.

Srpski startap za automatizaciju kreativnih oglasa Hunć prikupio je četiri miliona evra u jednoj rundi koju je vodio VC fond Catalist Romania, jedna od vodećih kompanija za rizični kapital u Rumuniji, uz podršku 3TS Capital Partners, zajedno sa suinvestitorima Euroventures, North Base Media, SeedBlink i South Central Ventures.

Spisak investitora, kako navodi ambasadorka Rumunije u Srbiji, mogao bi se nastaviti rumunskim proizvođačem čokolade Kandia Dulce koji se proširio na srpsko tržište kupovinom lokalnog proizvođača čokolade i mnogim drugim kompanijama.

Na planu prekogranične saradnje, Program Interreg IPA Rumunija-Srbija (2021-2027) nastavlja finansiranje prekogranične saradnje u rumunsko-srpskom pograničnom području, kroz Instrument pretpristupne pomoći (IPA III), uz podršku Evropske unije i vlada dveju država, sa ukupnim budžetom od 87.725.681 evra.

U Srbiji je registrovano 197 aktivnih privrednih subjekata čiji su većinski vlasnici državljani Rumunije.

Najveći broj posluje u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila – 66, administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti – 30 i stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti – 18.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.