U trendu

Biznis i finansije: Najstariji građani u Srbiji sve siromašniji

Pre 15 godina prosečna penzija u Srbiji iznosila je 53,9 odsto prosečne zarade, a u međuvremenu plate su rasle bržim tempom što je smanjilo taj udeo na 41,9 odsto 2022. godine, a sudeći po zvaničnim najavama vlasti o rastu zarada i penzija, trend se neće popraviti u narednih nekoliko godina, piše mesečnik Biznis i finansije.

Pri tom, broj penzionera i broj osiguranika koji „pune“ penzioni fond, lane i 2008. približno je jednak.

Švajcarska formula za usklađivanje penzija sa rastom plata i stopom inflacije smatra se najoptimalnijim rešenjem, ali ona svoje dobre stane više dokazuje u razvijenim i stabilnim ekonomijama, navodi Biznis i finansije.

Istaknuto je da princip „koliko si za radnog veka uplaćivao u fond, odrediće ti visinu primanja u starosti“ jeste ekonomski uglavnom održiv i pravičan, jer obuhvata i korekcije prema utvrđenim parametrima, ali u Srbiji su turbulentan period i tranzicija ostavili posledice koje se najteže prelamaju preko leđa najstarijih sugrađana, pre svega onih sa primanjima ispod proseka – a njih je nešto ispod dve trećine od ukupnog broja penzionera.

Prema podacima za februar, najniža penzija nakon januarskog povećanja iznosi 24.696 dinara, što je i neka utvrđena granica siromaštva.

Međutim, veliki broj korisnika, zbog manjeg radnog staža, godina starosti ili kategorije penzije (poljoprivrednici, samostalne delatnosti, invalidi, porodične) prima znatno manje, čak i ispod 10.000 dinara.

Podaci Republičkog fonda penzionog i invalidskog osiguranja pokazuju da iznos do najniže penzije prima 575.460 penzionera, što je 34,9 odsto od ukupnog broja od 1.650.539 korisnika.

Do proseka koji je u februaru bio 37.813 dinara stigne još njih 416.703. Zajedno, te dve grupe čine 62,1 odsto populacije penzionera a za njih se u PIO fondu izdvaja 36,8 odsto sredstava.

Iznos manji od minimalne potrošačke korpe, koja je u januaru iznosila 49.420 dinara, prima još 247.734 penzionera ili još 14,9 odsto od ukupnog broja.

Iako stručnjaci nemaju mnogo zamerki za princip na kome se zasniva penzioni sistem, niti na obračun povišica, ukazuju da veliki broj najstarijih gravitira ka siromaštvu i nesigurnosti.

Predsednik Sindikata penzionera UGS „Nezavisnost“ Miloš Grabundžija smatra da će u narednim generacijama problem biti još izraženiji, jer će mnogo ljudi u penziju otići sa malom osnovicom iz radnog odnosa.

„Ne postoji kontrola prihoda PIO fonda za doprinos koji se izdvaja iz bruto zarada. Ja znam čak neka javna preduzeća, velike sisteme koji radnicima uplaćuju samo doprinose na garantovanu zaradu, ostalo ide ’na ruke’. Nije jasno zašto država to toleriše, a zbog toga mnogi sada imaju niske penzije. Mi smo predlagali da se one malo ujednače, da se svi koji imaju ispod proseka ne usaglašavaju sa prosečnom platom nego sa prosečnom penzijom, povišice bi im onda bile dvostruko veće“, rekao je Grabundžija za Biznis i finansije.

Dodatni problem za penzionere sa najnižim primanjima, pod uslovom da nemaju dodatne prihode, je to što tokom prošle i ove godine najviši rast beleže cene hrane, ali i računi za komunalne usluge. Te stavke u Srbiji i inače imaju veliki udeo u potrošnji, više od polovine prihoda domaćinstava, a kod onih sa nižim primanjima prema nekim procenama i više od 70 odsto.

Tako povećanje njihovih penzija neće pokriti uvećane izdatke, jer je za njih stopa inflacije objektivno veća od proseka za celu populaciju.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.