Budzet bi bio zdraviji da je energetika „isterana na cistac“

BEOGRAD – Profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta Ljubodrag Savić izjavio je danas da bi budžet bio zdraviji da je država u enegetskom sektoru istarala stvari na čistac, s obzirom da bitno utiče na povećanje deficita.

Samo da je to urađeno u energetskom sektoru, verujem da bi imali mnogo zdraviji budžet, nego što sada imamo, rekao je Savić za Tanjug.

Govoreći o većem deficitu budžeta koji predviđa rebalans, a to je sa tri na gotovo četiri odsto, ocenio je da je tu najveći problem upravo energetski sektor.

Uz okolnost da cene energenata u svetu rastu, naveo je da smo potrošili 600 miliona evra za uvoz struje i podsetio da je Srbija decenijama proizvodila dovoljno struje za sopstvene potrebe.

„Decenijski problem je loše upravljanje EPS-om. Neki ljudi su ‘sedeli na ušima’, počevši od ministarke, pa do rukovodstva EPS-a, a izgleda da je pomalo i aktuelno rukovodstvo države. Trebalo je reagovati ranije, a ne da dođemo u situaciju da nemamo dovoljno uglja za proizvodnju struje, što se nije dešavalo čak ni 90-tih za vreme sankcija“, rekao je on.

Upozorio je i na probleme krađe struje i gubitaka na mreži, a kao zapanjujući ocenio je podatak da se na EPS tendere prosesčno javi 1,7 ponuđača.

„To je manje više jedna ponuda po tenderu. Deluje da nema konkurencije u izvođenju radova“, rekao je on.

Savić je primetio da su u slučaju EPS-a subjektivni problemi u ravni objektivni.

„Ništa ne može promeniti cenu struje u svetu, ali smo se mogli pripremiti da ne bude toliki uvoz“, rekao je on.

Govoreći o Srbijagasu, rekao je da ne može da bude siguran šta je izvor problema o kojima se govori kada je ta firma u pitanju.
„Da li je to zbog lošeg upravljanja, da li je to zato što Srbija rešava socijalna pitanja preko cene gasa… Ne mogu pređem preko činjenice da mnoga preduzeća gubitaši decenijama duguju za gas“, rekao je on.

Govoreći o rebalansu, Savić je istakao da je značajan izvor viška novac u budžetu inflacija, odnosno povećanje cena što donosi veći prihod od PDV-a.

„Iako ne funkcionišu loše ni privreda ni vlasti koji je vode, ali je pre svega taj višak posledica visoke inflacije. Neki novac se skupio od tih visokih prihoda vezanih za inflaciju“, rekao je on.

Ocenio je da su zaduživanja od Razvojnog fonda Abu Dabija i MMF-a iznuđeni potezi.

„Došli su, to je malo neverovatno, posle izjava iz Vlade Srbije i od predsednika da Srbija nema potrebe da se zadužuje, da je stanje budžzeta i javnih finansija dobro“, rekao je on.

Savić je rekao da je učešće javnog duga u BDP-u 55-56 odsto, ali to ne znači da je stanje u javnim finansijama u Srbiji stabilno.

„Da je stabilno pa ne bi uzimali ovih 3,5 milijarde dodatnih kredita – to je iznuđeno. To je između ostalog posledica da treba obezbediti povećana sredstva za energente gde ne znamo šta će se desiti sa cenama“, rekao je on.

Planiranu potrošnju od sedam odsto budžeta na infrastrukturne projekte ocenio je kao jako dobar potez.

„Ali dobar deo novca će nažalost otići na bespotrebne troškove koji su bili opravdani na početku pandemije, a Srbija je nastavili i dalje to da finansira. Ne mogu da kažem da pomoć mladima od 100 evra nije dobrodošla, ali dobar domaćin razmisli šta to znači za budžet države Srbije“, rekao je on.

Savić je rekao da nekako neusklađeno deluje priča da nam je stanje javnih finansija jako dobro, a da se sa druge strane zadužujemo za 3,5 milijarde.

On očekuje dalje produbljivanje svetske krize, te da će se problemi u javnim finansijama pojaviti ne samo u Srbiji.

„Treba očekivati nova zaduživanja, i neke ne tako velike probleme u finansiranju javnih potreba države“, poručio je on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.