Budzet za 2023. donosi umerena poboljšanja fiskalne politike

BEOGRAD – Predlog budžeta za 2023. donosi umerena poboljšanja fiskalne politike koja su još uvek u senci ogromnih troškova za pokrivanje gubitaka državnog energetskog sektora, naveo je danas Fiskalni savet u dokumentu „Ocena predloga budžeta za 2023. godinu“.

Predlog budžeta za 2023. godinu, kako je navedeno, predviđa relativno visok fiskalni deficit od 264 milijarde dinara (3,3 odsto BDP-a), a kada se to uporedi s deficitom od 3,9 odsto BDP-a koji je planiran nedavno usvojenim rebalansom budžeta za 2022, ipak se može oceniti da budžet za 2023. postepeno vodi javne finansije u dobrom smeru, naveo je Fiskalni savet.

U dokumentu stoji da je glavni razlog zbog kog fiskalna unapređenja nisu mogla da budu snažnija je još uvek veliki gubitak javnih preduzeća iz energetskog sektora (EPS i Srbijagas) koji i u 2023. nameće ogroman fiskalni trošak.

U budžet je, piše, za ovu namenu direktno uključeno oko 1,2 mlrd evra (1,7-1,8 odsto BDP-a) – što, kako navode, znači da je preko pola fiskalnog deficita u 2023. neposredna posledica neuspešnog poslovanja EPS-a i Srbijagasa.

Budžetom je takođe omogućeno da država izda do milijardu evra novih garancija na njihovo zaduživanje, što formalno ne ulazi u deficit za 2023. godinu, te zbog toga što, kako navode, takve garantovane kredite javna preduzeća ranije po pravilu nisu vraćala, ovo je verovatan budući trošak poreskih obveznika.

Kad se izuzmu ogromni izdaci za EPS i Srbijagas, budžet je uglavnom u redu, javni prihodi i javni rashodi (bez energetike) u najvećoj meri su uravnoteženi, zadržava se visok nivo izdvajanja za javne investicije i nastavlja se sa postepenim rasterećenjem doprinosa i poreza na rad.

Važna pozitivna novost u budžetu za 2023. je ukidanje neselektivne isplate novca stanovništvu koje su, kako se navodi, bile i ekonomski i socijalno pogrešne.

Kao najveći problem javnih finansija Srbije, navode da je nesporno u pitanju ogroman trošak za EPS i Srbijagas koji, međutim, ponovo nije transparentno prikazan u budžetu.

Glavni deo budžetskih troškova za javna preduzeća iz energetskog sektora knjiži se na stavci Izdaci za nabavku finansijske imovine (u cilju sprovođenja javnih politika). Ova budžetska stavka u „normalnim“ vremenima iznosi po pravilu 5-10 milijardi dinara, a u budžetu za 2023. za nju je predviđeno čak 117 milijardi dinara, tj. oko milijardu evra.

Kako je naveo Fiškalni savet, jasno je to da je izvor ovolikog povećanja rashoda neuspešno poslovanje EPS-a i Srbijagasa, kojima odlazi ubedljivo najveći deo ovih budžetskih izdataka (verovatno oko 900 mln evra). Potpuno precizni podaci, međutim, nisu poznati jer je Vlada ostala netransparentna u iskazivanju ovih troškova (isto kao u rebalansu budžeta za 2022. godinu).

Osim ovoga, EPS-u je u budžetu dodatno dodeljeno još 85 miliona evra za nabavku rudarske mehanizacije, a pojavila se i nova stavka na subvencijama od oko 130 miliona evra za ublažavanje posledica
energetske krize (koja nije objašnjena).

U dokumentu se dalje navodi da su budžetski troškovi za EPS posledica prvenstveno katastrofalnog upravljanja ovim preduzećem u prethodnim godinama, a ne svetske energetske krize, a glavni razlog što EPS trenutno ne može da posluje bez finansijske pomoći države je to što je on gotovo neverovatnim greškama u upravljanju doveden u situaciju da više ni izbliza ne može svojom proizvodnjom električne energije da zadovolji domaće potrebe.

Proizvodnja EPS-a od kraja 2021. snažno je umanjena u odnosu na prethodne godine, kažu u Fiskalnom savetu i podsećaju da je došlo i do havarija postrojenja u decembru 2021. godine.

Povećanje cene električne energije znatno će umanjiti finansijske gubitke EPS-a u 2023, ali kako navode, procenjuju da će EPS i dalje nastaviti da prima velika sredstva iz budžeta.

Ističu da poslednji dostupan pouzdan podatak o poslovanju EPS-a pokazuje da je ovo preduzeće u prvih devet meseci 2022. ostvarilo gubitak od 680 miliona evra, što će do kraja godine verovatno porasti na 850-900 miliona evra.

Fiskalni savet navodi da će se u 2023. gubici EPS-a će znatno smanjiti i svesti na oko 300 miliona evra, a glavni razlog za smanjenje gubitaka, piše, je povećanje cena električne energije na domaćem tržištu koje će u 2023. u proseku biti za preko 20 odsto veće u odnosu na 2022.

Cena električne energije za domaćinstva, istič, već je u septembru 2022. uvećana za oko 11% (6,5 odsto povećanje osnovne cene uz dodatnih oko 4,5 odsto za korekciju učešća proizvodnje iz obnovljivih izvora), a novom odlukom Vlade uslediće dodatno povećanje od 8 odsto u januaru 2023. godine.

U oceni dalje navode da će od 2024. EPS verovatno postati profitabilno preduzeće, ali da će čak i tad ostati trajni rizik za javne finansije ukoliko odmah ne otpočnu temeljne reforme.

Finansijsko, kako je navedeno, „krvarenje“ EPS-a trebalo bi da se zaustavi s otvaranjem novog rudnika uglja što se najvljuje za 2024, eventualno kraj 2023. godine, a kada se to desi, EPS će obnoviti svoju posustalu proizvodnju i neće više morati da uvozi ogromne količine skupe električne energije (i uglja).

Predviđaju da će EPS onda umesto gubitaka gotovo izvesno početi opet da ostvaruje profit – jer će mu troškovi automatski snažno pasti, a ostaće dosta visoki prihodi usled relativno snažnog povećanja cena električne energije u 2022. i 2023. godini.

Zaključuju da će bez temeljnih reformi koje bi morale da počnu da se sprovode u 2023. EPS i dalje biti najveći i hronični “bolesnik” javnih finansija Srbije koji će kad tad ponovo zahtevati veliku budžetsku intervenciju.

Srbijagas će nastaviti da generiše gubitke usled i dalje postojeće razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni gasa koju bi Vlada trebalo što pre da otkloni, kažu u Fiskalnom savetu i dodaju da je osnovni razlog neuspešnog poslovanja Srbijagasa je to što ovo preduzeće nabavlja gas po većoj ceni nego što ga prodaje na domaćem tržištu.

Kad se izuzmu gorući problemi javnih preduzeća iz energetskog sektora, preostali deo budžeta može se u načelu oceniti pozitivno, a kako navode, bez troškova za EPS i Srbijagas, fiskalni deficit Srbije u 2023. bio bi sasvim prihvatljiv, na relativno niskom nivou od 1,5 odsto BDP-a.

Planirano povećanje penzija i plata u javnom sektoru u skladu je s novim, unapređenim fiskalnim pravilima.

Nakon što je snažno ubrzanje inflacije u 2022. realno umanjilo penzije i plate u javnom sektoru, u 2023. se planira njihov nešto brži rast od uobičajenog, te je kako navode, za plate u opštoj državi predviđeno da porastu 12,5 odsto, osim zarada profesionalnih vojnih lica koje će se uvećati 25 odsto, a troškovi republičkog budžeta za zaposlene ipak će se povećati nešto manje od toga tj. oko 11 odsto.

Budžetom za 2023. zadržava se veoma visok nivo javnih investicija, a detaljnija analiza, navode, pokazuje da se budžetom za 2023. planira veoma visok nivo javnih investicija opšte države od skoro sedam odsto BDP-a (4,8 milijardi evra), koji je sličan onom iz 2021. i 2022, a visoka izdvajanja za javne investicije Fiskalni savet u načelu ocenjuje pozitivno.

Navode da budžet za 2023. donosi znatne promene poreske politike koje, uz pojedinačne izuzetke, uglavnom ocenjuju povoljno, te da predloženi budžet u sebi uključuje i efekte brojnih promena poreskih zakona (koje se takođe daju Skupštini i na pojedinačno razmatranje).

Predložene su izmene sledećih zakona: Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o porezima na imovinu, Zakona o fiskalizaciji, Zakona o PDV-u, Zakona o republičkim administrativnim taksama, Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a uz to, najavljuje se određenja dodatna menjanja Zakona o akcizama.

Od ovih promena fiskalno su najvažnije dve – dalje poresko
rasterećenje zarada i ublažavanje akcizne politike uslovima energetske krize i rastuće inflacije.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.