U trendu

Budžetski deficit EU 6,9 posto BDP-a, evrozone 7,2%

BRISEL – Budžetski deficiti i evrozone i Evropske unije značajno su porasli prošle godine u poređenju sa 2019., kao i njihov javni dug, u kontekstu mera preduzetih kao odgovor na pandemiju kovid-19.

U evrozoni je deficit budžeta prema bruto domaćem proizvodu (BDP) porastao sa 0,6 posto u 2019. godini na 7,2 procenta lani, a u EU sa 0,5 posto na 6,9 procenata, pokazuju upravo objavljene preliminarne procene evropskog zavoda za statistiku, Evrostat.

Kada je rec o javnom dugu, u evrozoni se njegov udeo u BDP-u povećao sa 83,9 procenata na kraju 2019. godine na 98 posto 2020, a u EU sa 77,5 odsto na 90,7 posto, navodi se u saopštenju Evrostata, uz napomenu da su procene o deficitu i dugu urađene na osnovu podataka koje su dostavile države članice u svojim prvim izveštajima ove godine

Sve države članice su zabeležile rast udela budžetskog deficita u BDP-u, a najveći su imale Španija (-11 posto), Malta (-10,1%), Grčka (-9,7%), Italija (-9,5%), Belgija (-9,4%), te Francuska i Rumunija (obe po -9,2%).

Slede Austrija budžetskim deficitom od 8,9 procenata, Slovenija (-8,4%), Mađarska (-8,1%), Hrvatska i Litvanija (obe po -7,4%) i Poljska (-7,0%).

Iz Evrostata ističu da su sve zemlje 27-članog bloka, osim Danske sa minusom od 1,1 posto u državnoj kasi, imale deficit veći od 3,0 procenta BDP-a.

S druge strane, najniže učešće javnog duga u BDP-u zabeležile su Estonija (18,2%), Luksemburgu (24,9%), Bugarskoj (25%), Češka (38,1%) i Švedska (39,9%).

Pokazatel državnog duga u 14 država članica bio je na kraju prošle godine iznad 60 procenata BDP-a, a najveći je registrovan u Grčkoj (205,6%), Italiji (155,8%), Portugalu (133,6%), Španiji (120%), Kipru (118,2%), Francuskoj (115,7%) i Belgiji (114,1%).

U evrozoni su 2020. godine državni rashodi bili ekvivalentni iznosu od 54,1 posto BDP-a, a državni prihodi 46,8 procenata. Za EU ti podaci iznose 53,4 odsto kad je reč o troškovima, odnosno 46,5 posto BDP-a na strani prihoda.

U oba posmatrana regiona, udeo državne potrošnje naspram BDP-a se znatno povećao, za razliku od državnih prihoda koji su zabeležili neznatni porast.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.