Čadež: Digitalizacijom tradicionalne industrije do novih proizvoda i radnih mesta
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež rekao je danas će narednih godina najvažnija misija tog udruženja privrednika biti da digitalizuje tradicionalne industrije i poveže ih sa visokotehnološkim firmama da bi se obezbedili novi proizvodi i usluge, unapredili proizvodni procesi i otvorila nova radna mesta.
On je na konferenciji „Biznis dan Sinergija 17“ u organizaciji kompanije „Majkrosoft Srbija“ rekao da će PKS zastupati predloge privrednika za nove propise koji će regulisati digitalno poslovanje.
„Digitalizacija ne može da se uvodi u pojedine sektore već istovremeno u sve i u tom procesu imamo podršku i saradjujemo sa svim ministarstvima i kabinetom premijerke“, rekao je Čadež.
Dodao je da je PKS integrisala podatake Agencije za privredne registre, Republičkog zavoda za statistiku, Narodne banke Srbije i te interne baze povezala sa internacionalnim i redefinisala proizvode i usluge radi bržeg povezivanja privrede i otvaranja novih poslovnih mgućnosti.
Prelazak privrede na digitalizaciju podrazumeva, kako je rekao i izradu novih biznis modela.
PKS je, prema njegovim rečima, od kada je počela sa uvodjenjem digitalizacije i elektronskog poslovanja izdala je 22 sertifikata u elektronskom obliku i 12.500 potvrda i uverenja u digitalnom obliku.
Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić rekla je da je od prošle godine povećana upotreba digitalnih tehnologija u Srbiji, i u privredi i u društvu.
„Ukupan prihod na telekomunikacionom tržištu je prošle godine iznosio oko 189,4 milijarde dinara, izvoz kompjuterskih usluga je dostigao 739,5 miliona evra, a trgovinski saldo je bio u plusu 407,3 miliona evra“, kazala je Matić.
Ona je istakla da se izvoz softvera približio ostvarenoj vrednosti izvoza voća i povrća, a premašio vrednost izvoza žitarica i mašina, koja su tradicionalno u Srbiji uvek bila u vodjstvu.
„Prema stopi rasta izvoza ovih usluga, Srbija je medju najbrže rastućim zemljama i nalazi se na visokom desetom mestu sa povećanjem od 3,5 puta u odnosu na 2008. godinu“, kazala je Matić.
Procene su, kako je rekla, da će Srbija ako nastavi rast izvoza istim tempom, za tri godine imati rast udela kompjuterskih usluga sa 1,1 odsto na više od 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), sa prihodom većim od 1,2 milijarde dinara.
„Broj preduzetnika u oblasti informacionih tehnologija je u protekle dve godine porastao za čak 73 odsto“, rekla je Matić.
Dodala je da se još uvek ne ulaže dovoljno u razvoj infrastrukure, podsticaj industije i razvoj kadrova u ovoj oblasti.
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kajl Skot rekao je da digitalizacija otvara nove mogućnosti za razvoj svih sektora industrije i da srpske firme mogu da budu konkurentne sa drugima u oblasti digitalne ekonomije.
„Srbija može da bude na vrhu ako bude nastavila da podstiče inovacije i kompanije koje se bave istraživanjem, ali i politike koje će to da promovišu i štite“, kazao je Skot.
On je dodao da Srbija može biti lider ako bude radila na pristupu brzom internetu i ako uskladi politike sa Evropskom unijom.
Čadež član Borda direktora Evrokomora
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izabran je za člana Borda direktora Evrokomora (EUROCHAMBRES) gde će predstavljati komore zemalja koje nisu članice EU, saopštila je danas PKS.
Odluku je jednoglasno, na današnjem zasedanju u Briselu donela Generalna skupština Evrokomora.
„Izbor Čadeža u Upravni odbor Evrokomora potvrda je ugleda koji PKS i njen predsednik uživaju u evropskoj asocijaciji privrednih komora. To je još jedno priznanje iz Brisela srpskoj komori za efikasno zastupanje interesa poslovne zajednice na nacionalnom i medjunarodnom nivou, rezultate u jačanju medjukomorske i ukupne regionalne saradnje, doprinos evropskim integracijama srpske ekonomije i uspešnu reformu komorskog sistema Srbije“, ističe se u saopštenju PKS.
Generalna skupština Evrokomora danas je za novog predsednika Evrokomora izabrala Kristofa Lajtla, prvog čoveka Privredne komore Austrije.
Skupština je potvrdila i prioritete Evrokomore u naredne dve godine, medju kojima je i zastupanje interesa privrede u politici proširenja EU.
Potvrdjena je organizacija Evropskog parlamenta preduzeća 2018. godine koji okuplja privrednike i donosioce odluka u Evropi.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.