Čadež: Izvozimo u EU 85,6 odsto više nego pre 2012.

BEOGRAD. 11. decembra (Tanjug) – Od 2012. do 2017. Srbija u zemlje EU izvozi 85,6 odsto više nego što je izvozila pre dobijanja statusa kandidata za članstvo u Uniji, izjavio je danas predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Na prezentaciji strateškog dokumenta „Program ekonomskih reformi i predstavljanje preliminarne liste strukturnih reformi 2019-2021“, Čadež je rekao da je Srbija za 40,3 odsto smanjila defiicit u robnoj razmeni sa evropskim zemljama.

„Naša privreda izvozi mnogo mnogo više, otvorena su tržista, možemo da budemo konkurentni i na tržištu EU“, rekao je Čadež.

Naveo je da je izvoz usluga u svet od 2012. godine, posebno u poslednje četiri godine, povećan za 70 odsto, odnosno sa 3,1 na 5,2 milijarde evra uz povećanje suficita od čak devet puta.

„Od 2015. raste i otvorenost srpske privrede merena odnosom spoljnotrgovinske razmene roba i usluga prema BDP-u. Prošle godine naša ukupna razmena proizvoda i usluga sa svetom iznosila je oko 44 milijarde evra i bila je 12,3 odsto veća od ostavrennog BDP-a“, rekao je Čadež na skupu na kome je privrednicima predstavljen strateški dokumnet u prisustvu ministra finansija Siniše Malog.

Naveo je i da je Srbija, pre dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU, privukla privukla jedva milijardu evra stranih direktnih investicija, dok je samo prošle godine privukla 2,6 milijradi evra, što je, kaže, 2,6 puta više.

„Napredak je vidljiv i u finansijskim rezultatinma. Privreda Srbije 2012. zabeležila je gubitak od 63 milijarde dinara, dok je 2017. završila sa dobiti treću godinu za redom od 437,3 milijarde dinara, dvostruko većom od ostvarene u 2016. godini“, rekao je Čadež.

Naglasio je da će se iz ugla privrede dalji napredak ka članstvu u EU i uspeh u sprovođenju strukturnih reformi narednih godina meriti time koliko bolje radimo po evropskoj regulativi i standardima, koliko je na terenu manje trgovinskih i drugih prepreka, koliko nam je infrastruktura funkcionalnija i koliko su školski programi usklađeni sa onim što privredi zaista treba.

Merilo uspeha biće, kaže, i koiko primenjujemo savremene modele privređivanja i upravljanja, koliko naše prozvodne procese tehnološki unapređujemo,digitalizujemo i automatizujemo, koliko kompanija i investicija privlačimo, koliko novih malh i srednjih preduzeća otvaramo, koliko lokalnih domaćih firmi uspevamo da uključimo u dobavljačke lance domaćih i multinacionalnih komapnija, koliko novih radnih mesta stvorimo i koliko bolje živimo.

On je pohvalio nastojanje vlade da o svim merama i reformama koje planira da nastavi da sprovodi uvaži i mišljenje privrede.

Taj novi pristup u konstruktivnom dijalogu vlade i privrednika video se, kaže Čadež, prilikom pripreme seta zakona koji su prošle nedelje usvojeni u Skupštini Srbije.

Ocenio je da za budućnost spske ekonomije, poslovne rezultate kompanija pojedinacno i ekonomski dijalog sa Evropskom unijom nema važnijeg dokumenta od Programa ekonomskih reformi i liste strukturnih reformi kao mape puta kojim ćemo se kretati.

„Utoliko je važnije što unutrašnji dijalog vlada, odnosno Ministarstvo finansija, počinje upravo razgovorom sa privredom, sa predstavnicima oko 25 velikih i uspeših kompanija. Krećemo potom u dijalogu po celoj Srbiji“, kaže Čadež.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.