U trendu

Carić: Erste banka pouzdan partner na putu tranzicije ka obnovljivim izvorima energija

Erste grupa je do sada finansirala više od 60 projekata u industriji obnovljivih izvora energije (OIE) u ukupnom iznosu od preko 220 miliona evra, rekao je predsednik Izvršnog odbora Erste banke u Srbiji Slavko Carić.

„Zahvaljujući našoj kreditnoj podršci izgradjeno je 390 megavata kapaciteta koji proizvode čistu zelenu energiju iz vetra, vode, sunca, biomase i biogasa“, kazao je Carić u intervjuu za „Nedeljnik“.

Na pitanje koje koje standarde u zaštiti životne sredine projekti iz OIE moraju da ispunjavaju da bi ih finansirala Erste banka, on je kazao da se uvek zahteva analiza uticaja projekata na okolinu (tzv. ESIA studija).

„Ovo smatramo jednim od najvažnijih parametara u analizi projekata i neispunjavanje standarda je eliminacioni kriterijum. Naime, imajući u vidu kompleksnost projekata, potrebu za uskladjivanjem sa medjunarodnom i domaćom legislativom, te uzimanje u obzir svih faktora uticaja, kako za nosioce projekata, tako i za finansijske institucije, banka je odlučila da kao deo stalnog tima zaposli eksperta za procenu uticaja na društvo i životnu sredinu, kako bi finansiranje bilo uskladjeno sa najvišim standardima koje sprovode medjunarodne finansijske institucije, koje su obezbedile i treninge i edukaciju vezano za ovu oblast“, objasnio je Carić.

On je istakao da je možda završeno zlatno doba podsticajne otkupne cene za struju proizvedeno iz OIE (feed in tarifa), a da zlatno doba OIE tek dolazi.

„Većina evropskih zemalja prešla na sistem aukcije još pre nekoliko godina. Kakav god sistem da se uspostavi, on mora da bude takav da omogućava investicije u nove projekte korišćenja OIE. Nekada je za to bila neophodna direktna podrška država, ali se stvari brzo i iz korena menjaju. Sama činjenica da je već par meseci tržišna cena ‘crne’ struje izuzetno visoka i uporediva, pa čak i viša od nekadašnjih ‘feed in tarifa’ ukazuje na to“, kazao je Carić.

Kako je naveo, cena pojedinih tehnologija za korišćenje OIE pada i ovom trenutku, je na primer, odnos investicije i tržišne cene takav da je investicija u solarne panele isplativa i na tržišnim principima. 

Erste banka je, po rečima Carića, veoma zainteresovana za finansiranje izgradnje solarnih elektrana i onih koje će koristiti snagu vetra.

„Sve veća urgentnost problema izazvana porastom globalnih temperatura motivisala je Erste grupu da pooštri parametre finansiranja za termoenergetske aktivnosti povezane sa ugljem kroz ažuriranje poglavlja o fosilnim gorivima u svojoj ‘Politici odgovornog finansiranja’. Ovaj problem je naročito prisutan u našem regionu, jer je ugalj i dalje važan faktor koji obezbedjuje energetsku sigurnost i nastavlja da služi kao značajan primarni energent u daljinskom i individualnom grejanju“, rekao je Carić.

Naveo je da Erste grupa želi da podrži udaljavanje regiona od uglja bez ugrožavanja energetske sigurnosti i društvene odgovornosti.

„U tom kontekstu, mi već vodimo razgovore sa svojim relevantnim korporativnim klijentima, kako bi oni mogli do kraja 2023. godine da definišu kvalitetne planove tranzicije i na taj način ćemo podržati napore klijenata u nameri da izadju iz termoenergetskog sektora na ugalj do kraja 2030. godine“, rekao je Carić.

Dodao je da će u novom investicionom ciklusu u toj oblasti, pored banaka, biti dragocena podrška evropskih i svetskih fondova i medjunarodnih finansijskih institucija koje će biti spremne da ponude adekvatne linije sa dugim rokovima, povoljnom cenom i eventualnim grant komponentama.

„Takodje je izuzetno važna i podrška Narodne banke Srbije kako bi se ovakvi projekti prepoznali kao strateški važni i u skladu sa tim drugačije vrednovala sredstva obezbedjenja i neophodna rezervisanja“, ocenio je Carić.

Istakao je da Erste banka podržava još neke aktivnosti koji doprinose dostizanju ciljeva održivog razvoja i ugljenične neutralnosti, a da se ne tiču samo OIE, kao što su projekti energetske efikasnosti.

„Prema istraživanju Erste grupe trenutno 75 odsto svih zgrada u EU nije energetski efikasno – troše 40 odsto ukupne potrošnje struje i emituju 36 odsto gasova sa efektom staklene bašte. Za postizanje cilja neto smanjenja emisija za 55 odsto do 2030. godine potrebno je udvostručiti stopu energetskog renoviranja privatnih i javnih zgrada, pre svega dekarbonizacijom sistema grejanja i hladjenja koji su odgovorni za oko 80 odsto potrošnje energije“, naveo je Carić.

Procenjuje se, kako je rekao, da će za postizanje tog cilja biti potrebno 275 milijardi evra investicija godišnje u projekte renoviranja.

„S druge strane, podaci za Zapadni Balkan su još alarmantiniji, jer se procenjuje da domaćinstva troše oko tri puta više energije od evropskih zemalja. Kada je o Srbiji reč, podaci pokazuju da čak oko 300.000 kuća nema ni termoizolaciju i troši četiri do pet puta više energije nego domaćinstva u EU“, ukazao je Carić.

Podsetio je da Erste banka, već nekoliko godina unazad, zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), kroz Program finansiranja zelene ekonomije (GEFF) za Zapadni Balkan, aktivno promovišemo energetsku efikasnost u domaćinstvima.

„Nedavno smo potpisali drugu po redu kreditnu liniju obezbedivši dodatnih 10 miliona evra dostupnih gradjanima za ulaganje u poboljšanje energetske efikasnosti. Naši prošlogodišnji podaci ukazuju na veliko interesovanje klijenata za ove kredite. Prosečan iznos kredita je bio 398.500 dinara, dok je prosečan vremenski period otplate bio 46 meseci. Gradjani su ova sredstva najčešće koristili za izolaciju zidova i krova, zamenu stolarije, kao i za instaliranje kotlova na biomasu i pelet. Najveći broj kredita za energetsku efikasnost je odobren u Vranju, Zrenjaninu i Somboru“, rekao je Carić.

Dodao je da je Erste banka do sada investirala preko 20 miliona evra u projekte energetske efikasnosti poput zamene javne rasvete ili konverzije sistema grejanja, sa mazuta na biomasu ili prirodni gas.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.