Čekamo prvu milijardu u robnoj razmeni Srbije i Severne Makedenije
BEOGRAD – Očekuje se da robna razmena Srbije i Severne Makedonije ove godine dostigne milijardu evra, izjavio je direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS Mihailo Vesović
U intevjuu za makedonsku grupaciju portala (biznisinfo.mk, standard.mk i lokalno.mk), Vesović je rekao da će nova pruga od Beograda do granice sa Severnom Makedonijom doneti nove investicije, bezbedniji i ekološki prihvatljiviji transport, niže troškove i veću konkurenciju čitavog regiona.
Naveo je da Srbija i Severna Makedonija zahvaljujući bilateralnim sporazumima iz 2019. pokazuju veliki napredak na olakšanju trgovine i uklanjanju barijera.
Kako je saopštila PKS, Vesović je rekao da se ekonomski odnosi Srbije i Severne Makedonije, koji idu uzlaznom linijom, zasnivaju na dinamičnoj robnoj razmeni, ali da pored robne razmene postoje realne mogućnosti za još veće investicije i veću privrednu saradnju.
„Veću saradnju između naših zemalja vidim pre svega kroz zajedničko uključivanje srpskih i makedonskih kompanija u izvođenju radova na međusobnom infrastrukturnom povezivanju, kao što su na primer, gradnja dalekovodne mreže između Niša i Štipa, izgradnja gasne konekcije Vranje-Kumanovo, rekonstukcija pruge Budimpešta-Beograd-Skoplje“, naveo je Vesović.
Iako je robna razmena dveju zemalja u 2020. godini iznosila 860,5 miliona evra i bila manja za 4,2 odsto nego 2019, a izvoz iz Srbije u Severnu Makedoniju smanjen za 4,6 odsto, Vesović kaže da se ove godine očekuje da će robna razmena premašiti psihološku granicu od milijardu evra.
Naveo je da u prilog tome govori rast robne razmene od čak 4,9 odsto u prvom kvartalu ove godine, rast izvoza iz Srbije u Severnu Makedoniju od 12,5 u odnosu na prvi kvartal 2020, a povećan je i uvoz za čak 23,3 odsto.
Kada je u pitanju region, poslovanje i dalje prate prepreke koje su najčešće rezultat neusklađenosti sertifikata koji prate robu, a Vesović kaže da nema direktnog platnog prometa između određenih tržišta, da postoje različiti standardi za određene proizvode, da se nedovoljno primenjuju elektronska dokumenta, a da na pojedinim tržištima ima čak i slučajeve ograničenja trgovine necarinskim barijerama.
„U tom smislu, inicijativa ‘Mali Šengen’ može da doprinese da se ubrza ekonomski razvoj, EU integracije i unaprede dobrosusedski odnosi. Stoga, podržavamo svaku inicijativu koja će ubrzati stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta“, poručio je Vesović.
Upravni odbor Komorskog investicionog foruma nedavno je, podsetio je Vesović, oformio posebnu jedinicu čiji će zadatak biti da intenzivira naše zajedničke aktivnosti na privlačenju investicija.
„Želimo maksimalno da iskoristimo sve naše benefite koje će doneti očekivana implementacija Zajedničkog regionalnog tržišta, kao i primena ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan“, kaže Vesović .
U postkovid vremenu vidi veliku šansu na polju transformacije globalnih lanaca vrednosti, u kojem veliki sistemi traže dobavljače na bližim proizvodnim lokacijama.
Kad su saobraćajnice i transport u pitanju, navodi Vesović, Srbija i Severna Makedonija prednjače u odnosu na region jer već imaju integrisani granični prelaz i od 2019. zajedničku kontrolu na prelazu Preševo – Tabanovce.
„Zahvaljujući usaglašenim propisima i procedurama, sertifikatima, radnim vremenima graničnih službi, kamioni sa robom prolaze bez zadržavanja na granici“, rekao je Vesović.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.