U trendu

Cena žitarica u Srbiji zavisi od stanja na svetskom tržištu

BEOGRAD – Srbija ima dovoljno zaliha i veoma stabilne bilanse kada je u pitanju pšenica, ali, bez obzira na to, cene žitarica u zemlji rastu i u najvećoj meri zavise od stanja na svetskom tržištu, kazao je za Tanjug agroanalitičar Žarko Galetin.

On je ocenio da se svetsko tržište hrane nalazi u ozbiljnoj krizi i velikom problemu, gde su rekordne cene bazičnih poljoprivrednih kultura, žitarica i uljarica, kao i proizvoda koji se od njih dobijaju.

„FAO indeks je u prethodnom mesecu dostigao nivo od 158 indeksnih poena, što je rast u poređenju sa aprilom prošle godine 30 odsto, dok je u poređenju sa pre dve godine 70 odsto porastao FAO indeks“, kaza je Galetin.

Prema njegovim rečima ovi podaci ukazuju na to da svet ulazi u veliki problem, koji može da traje dugo i proizvede različite posledice kako na ekonomskom, tako i na političkom i geopolitičkom planu.

Istako je da je i na našem tržištu cena pšenice dostigla cenu od 40 dinara bez PDV-a što je istorijski maksimum.

Naše tržište žitarica iznad svega zavisi od stanja na međunarodnim tržištima, kazao je Galetin i objasnio da Srbija i kukuruz, i pšenicu izvozi, tako da mora prati rast cena na svetskom tržištu, bez obzira na to što imamo dovoljno zaliha i veoma stabilne bilanse kada su u pitanju žitarice.

„Većina zemalja ima problem raspoloživosti, a Srbija taj problem nema, mi imamo stabilne bilanse, ali moramo da se upodobimo sa kretanjem cena na međunarodnom tržištu“, rekao je agroanalitičar.

Objasnio je da to što Srbija ima dovoljno robe daje joj „moćan alat“ da upravlja tržištem hrane i „amortizuje“ visoke cene, putem intervencija države i kompenzacijonih poslova preko Republičke direkcije za robne rezerve, ali ne u meri, istakao je, da cena pšenice u našoj zemlji bude niža za 30 ili 40 odsto od one koja se kreće na međunarodnom tržištu.

Smatra da Srbija možze da bude „dobitnik“ u čitavoj ovoj svetskoj krizi tako što će valorizovati tržišne viškove na svetskom tržištu na kome su cene najviše do sada.

„Država sada precizno prati i proučava bilanse pšenice i kukuruza i prema tome donosi mere da se poveća izvozna kvota za pšenicu sa 150.000 na 220.000 tona, da se poveća kvota za izvoz brašna sa 20.000 na 23.000 tona, što znači da je ta količina, po proceni države, bezbedna, a da se ne ugroze domaći bilansi“, naveo je Galetin.

Zaključio je da benefite od visokih cena žitarica na međunarodnom tržištu mogu da osete i naši poljoprivrdni proizvođači, i izvoznici kao i sama država.

Na pitanje kako vremenski uslovi utiču na pšenicu i ostale žitarice u zemlji, Galetin je rekao da majske kiše povoljno deluju pre svega na pšenicu, ali i na kukuruz i soju.

Ocenio je da će ova godina biti dobra što se tiče prinosa pšenice i da se očekuje preko 3,4 miliona tona, ukoliko ne dođe do nekih vandređnih okolnosti.

„Kako trenutno stvari stoje možemo očekivati dobru ekonomsku godinu što se tiče pšenice, a verujem i ostalih poljoprivrednih kultura“, zaključio je Galetin.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar