U trendu

Cene duvana rastu sporije od plata, biće više pušača

BEOGRAD – Predložene izmene i dopune Zakona o akcizama na duvanske proizvode učiniće da cigarete i duvan za pušenje postanu pristupačniji, jer će prosečne plate rasti brže od cena duvanski proizvoda u Srbiji, ocenjeno je danas na onajn diskusiji koju je organizavao Institut ekonomskih nauka.

Direktor Instituta Jovan Zubović konstatovao je da je godišnja stopa rasta cena cigareta u Srbiji ispod nivoa rasta zarada i da su zato u poslednje dve godine duvanski proizvodi mladima sve pristupačniji što bi moglo da se nastavi.

Prema analizi novih zakonskih rešenja na osnovu podataka dobijenih istraživanjima o upotrebi duvanskih proizvoda i ilegalnom tržištu u Srbiji on je konstatovao da bi broj pušača mogao biti 2025. godine veći za 300.000 odnosno 450.000 u zavisnosti od modela.

Zubović je ocenio i da izmene zakona uprkos planiranom uvećanju akciza na duvanske proizvode ne obezbeđuju uslove da se ispune obaveze koje je Srbija preuzela u vezi sa direktivom EU o akcizama.

Dodao je da je neverovatno da je u obrazloženju zakona navedeno da se vodilo računa da se ne promeni struktura tržišta i naglasio da bi upravo to morao biti cilj kako bi se kontrolisalo pušenje i njegova društvena štetnost.

„Akciza bi trebalo da nadomeste troškove zdravstva zbog oboljevanja pušača“, rekao je on.

Kako je konstatovano propuštena je prilika da se uključi više aktera u raspravu o izmenama zakona i akciznom kalendaru do 2025. godine i predložio da se utiče sada dok je još uvek moguće.

Institut je prezentovao i rezultate istraživanja o upotrebi duvanskih proizvoda po kojima je u Srbiji 37,9 odsto pušača a tek nešto više su to muškarci nego žene.

Prosečan pušač zapali 16,6 cigareta dnevno a za godinu dana 9,5 posto pušača je neuspešno pokušavalo da ostavi pušenje pre svega zbog cene, a onda zbog zdravlja.

S jeseni prošle godine kada je istraživano za cigarete se prosečno izdvajalo 1.600 dinara nedeljno, a za duvan za motanje 590 dinara, pa su udeli u prosečnoj plati bili oko 12,6 odsto za cigarete odnosno 7,3 odsto za duvan.

Utvrđeno je da pola ispitanika podržava cenovne mere za kontrolu pušenja, a nešto više od toga je uz necenovne mere, dok samo 10 posto ispitanika smatra da su cigarete jeftine.

Istražujući ilegalno tržište Institut je konstatovao da kada su u pitanju cigarete ono gotovo da ne postoji jer obuhvata 2,6 posto pušača, dok je kod duvana za pušenje ilegalno preko 90 posto ukupnog tržišta.

Ilegalne cigarete su po pravilu legalno proizvedene i prokrijumčarena bez plaćanja dažbina a istraživači su se susreli sa paklicama iz Kine, Bugarske i Severne Makedonije.

Prema podacima dobijenim istraživanjem u Srbiji potroši 3,9 tona duvana za pušenje nepoznatog porekla dnevno što je 1,4 hiljade tona godišnje.

Direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji Marijan Ivanuša učestvujući u onlajn skupu istakao je da Srbija spada u zemlje u kojima se najviše puši i da su posledice jako ozbiljne.

„Pušenje je vodeći sprečljiv razlog smrti. Zbog kovid 19, u 2020. godini u Srbiji će umreti 10 puta manje ljudi nego od posledica pušenja“ ocenio je on.

Dodaje da su mere kontrole upotrebe duvana u Srbiji nepotpune, i da se njihovo sprovođenje ne kontroliše dovoljno.

„Puno je toga što treba da uradimo ovde zajedno u Srbiji. Duvanska industrija je jako snažna, i ako ne radimo kao jedan tim teško će biti da se postigne napredak u području kontrole pušenja,i zdravlja ljudi koji ovde žive“, rekao je on.

Violeta Vujović sa Institut za zdravstvena istraživanja i politiku Univeziteta Ilinojis u Čikagu koji finansira višegodišnji međunarodni projekat čiji je cilj unapređivanje politike oporezivanja duvanskih proizvoda istakla je da Institut ekonomskih nauka koodirdinira istraživanja u šest zemalja regiona dok je ukupno 16 zemalja uključeno.
„Naša motivacija za projekat u regionu je bila ta što dok Institut nije počeo da radi nije bilo podataka koji bi mogli da budu podloga izmene poreske politike u oporezivanju duvana“, rekla je ona.

Dodala je da sada ima puno podataka zasnovanih na istraživanjima i naglasila da bez rigoroznog istraživanja i jakih istraživačkih podataka ne može da postoji dobra ekonomska politika.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.